Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско карловачке су по благослову јереја Владимира Марковића секретара после Свете Литургије у недељу 26. новембра 2017. године посетили децу која бораве у дому за децу без родитељског старања „Јован Јовановић Змај“. Јеванђеље о милостивом Самарјанину које се читало ове недеље пред сам почетак великог Божићног поста на једноставном примеру нас поучава како да идемо узаним путем који води у Царство Небеско. Бог у кога верујемо, Света Живоначална Тројца је Љубав и оно по чему ће нас Он препознати је наша љубав према Њему и нашем ближњем створеном по лику и подобију Божијем. Ту и такву љубав имамо ако помогнемо човеку који пати, који је у невољи, болестан и од свих напуштен. Њега нам на животни путу можда шаље Промисао Божији а од нас зависи да ли ћемо проћи поред невољника равнодушно као свештеник и левит или ћемо му као милостиви Самарјанин превити ране и помоћи. Зато морамо бити будни да реч о Царству Небеском у нашем срцу, не би била као семе посејано у трње које су бриге овог света и преваре богатства загушиле и без плода је остало као у Јеванђељској причи о сејачу и семену ( Мт.13,22).
Посета деци је протекла у знаку једног рођендана. Волонтери су знали да једна девојка пуни следећег дана двадест година и донели су за слављеницу симболичан поклон и рођенданску торту. У дневном боравку се окупило пуно деце која су честитала слављеници и отпевала песму „Данас нам је диван дан, диван дан нашој … рођендан“ док је она гасила свећице. Торта је брзо „планула“. Васпитач Марко је предложио да деца припреме цеђени сок од поморанџи које су волонтери донели. Деца су уз малу помоћ волонтера и васпитача Марка врло вешто припремала цеђени сок којим су се сви послужили.
Деца су била врло расположена и разговарало се о свему, школи, спорту, животу у Дому, жељама и плановима. Васпитач Марко нам је рекао да у Дому борави око четрдесеторо деце. Свако од њих је прича, случај за себе. Деца су одузета од породице због наркоманије, алкохолизма, злостављања, занемаривања бриге о деци и укључена у систем социјалне заштите. У Дому деца имају смештај, исхрану, школовање, од основне школе до студија, здравствену заштиту и великим трудом запослених васпитање и психосоцијалну подршку. Деци је омогућено да се ангажују у спортској и секцији глуме и радионици глине у саставу Дома као и на другим ван наставним активностима тако да у погледу тих садржаја некад имају више него деца у породици. У простријама Дома се налази и Прихватилиште за ургентну заштиту злостављане и занемариване деце у коме борави двадесеторо деце.
Наш саговорник је био и бивши питомац Дома, некад Драган сад Димитрије, крштен је на Светог Великомученика Димитрија Мироточивог. Рекао је да је после Свете Литургије у храму Светог Архангела Гаврила у Земуну дошао да види своја два брата и сестру који живе у Дому. Он сад ради у позоришној продукцији и жели да сними документарни филм о свом животу. Рекао нам је да „човек тек кад прихвати ситуацију у којој се налази, може да се покрене и уради нешто. Да немам Господа у себи било би ми много теже. Целу Литургију знам напамет“. Као питомац Дома долазио је у Верско добротворно старатељство у Француску 31 и пуна су му уста хвале за професорку енглеског језика која му је много помогла. Посебно је желео да нагласи „ да овој деци највише треба запослење“.
Било је времена и за песму. На молбу волонтера и деце Димитријев брат, студент Факултета за спорт је донео гитару. Никоме није сметало што гитари фали једна жица, важно је било да песму прати музика. Филип, студент Богсловског факултета и волонтер је дао основни тон песмама „Нека срећа широм света прати сваког ко се роди“, „Нек нас увек љубав води“ и по жељи деце помогао да се отпевају песме „Ајде Като, ајде злато“ и „Вишњичица род родила“.
Време дружења је брзо прошло. Децу је чекао ручак, а толико тога је још могло да се исприча, да се загрли и поигра. Слављеници је све време блистао осмех на лицу. За њу је овај дан био посебно важан и зато што се на тај дан пре годину дана крстила. Пожелели смо јој да успешно заврши своје продужено школовање, у чему јој запослени у Дому пружају велику подршку и да јој благодат Божија унесе радост у срце и да снаге да савлада сва животна искушења.
