За Небојшу нема страха

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско карловачке су на Видовдан у уторак 28. јуна 2016. године после Свете Литургије посетили децу без родитељског старања која бораве у Дому „Јован Јовановић Змај“. На овај празник се можда више него других дана поставља пред нас питање шта смо, свако од нас урадили за славу Божију. Знамо шта је урадио Свети мученик Кнез Лазар заједно са светим српским мученицима. Он се због тога прославља као што се пева у тропару њему посвећеном „Заволео си лепоту славе Божије, међу земнима си Му угодио и добијени таланат добрим делима си удвостручио. Њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја као мученик си примио од Христа Бога: Њега моли да спасе, нас који те песмама славимо, Свети Лазаре“. Врло често кад размишљамо шта би требали да урадимо следећег дана или седмице међу обавезама се не налази задатак „Шта ћу урадити за славу Божију“. Притиснути свакодневницом као да заборављамо да је „Земаљско за малена царство, а небеско увек и до века“ што нам својим примером Свети мученик Кнез Лазар и свети српски мученици сведоче кроз векове.

Чим су волонтери стигли у Дом „Јован Јовановић Змај“ најмлађи су истрчали и „помогли“ да се унесу понуде, воће, слаткиши и воћни чај. Господин Јанко Табаковић управник Дома је врло љубазно примио волонтере, захвалио се што мисле на децу и разговарао са волонтерима о организацији живота у Дому. Тренутно у Дому борави тридесет петоро деце, сва су у школском систему а међу њима је и четворо студената који успешно студирају. Деца долазе из дисфункционалних породица и у овом Дому  имају услове да се развијају и оспособе за живот кроз васпитно педагошки рад  стручног особља које се труди да деци, колико је то могуће, надокнади родитељско старање. У саставу Дома је и прихватилиште за злостављану децу.

Некој деци је било потребно мало времена, а нека су одмах ступила у контакт, „отворила“ срце, дружила се и шалила. У дневном боравку је била пријатна и ведра атмосфера. Највише је било речи о музици и спорту али и о крају школске године. На молбу волонтера да нешто отпевају деца су се прво устезала. Тинејџер Небојша је први пробио лед објаснивши нам узгред шта значи његово име: „ не бојим се ничега“. Млађа деца као да су прећутно тражила подршку од управника Јанка и кад их је он охрабрио отпевала су неколико песама. Јована и једна девојчица су заједно читале „Светосавско звонце“ а оно што нису стигле да прочитају, девојчица је рекла да ће прочитати после сама. Деца у Дому имају различите секције и радионице. Најлепши радови из ликовне секције, као на изложби украшавају зидове дневног боравка. Преко распуста ће за децу бити организовани излети, одлазак на базен, летовање и друге активности јер се у Дому труде да и на тај начин пруже деци оно што би имали у породици. Надамо се да ће сав тај труд помоћи да деца превазиђу трауме кроз које су прошли и попунити празнину топлине породичног дома.