„Високо цени сваки удисај, јер се он неће вратити.“

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско- карловачке, после Свете Литургије у недељу 16.јула ове године, посетили су пацијенте који се налазе на лечењу и рехабилитацији у Специјалној болници за рехабилитацију и ортопедску протетику „Рудо“ у Београду. Пацијенти ове болнице су најчешће због компликација изазваних шећерном болешћу остали без доњих екстремитета и у овој болници, уз помоћ ортопедских помагала, поново уче да ходају како би били у могућности да воде самосталан живот. Уз велике напоре и труд и пацијената и свих запослених у овој болници, потпуни опоравак ових људи је правило.

Поред пацијената које од раније познајемо и који се у ведрој и пријатној атмосфери радо друже са волонтерима, овом приликом упознали смо и господина са југа Србије који је половином прошлог месеца оперисан и тек од недавно се налази на рехабилитацији у овој болници. И поред осмеха на лицу, говорећи о својој породици од које је због лечења одвојен а и о самој болести која га је задесила, приметили смо да је јако  тужан. Једна волонтерка му је поклонила чудотворну иконицу Богородице Казанске, која се молитвено празнује сваког 21.јула, и која је нарочито поштована у Русији јер је у Другом светском рату одбранила и спасила од сигурне смрти народ који је више недеља био опкољен од стране немаца у Лењинграду и  Москви и којој се и у Србији све више молитвено обраћамо.

Свети оци нас уче да се заповести Светог Јеванђеља најбоље испуњавају и врлине стичу када се неуморно и стално молимо једни за друге и да тада  Господ по благодати Својој дарује утеху и укрепљење. Јер ко се у Бога узда, може да победи и у околностима које наизглед ни најмање не пружају наду на успех.

Патријарх Павле нас учи да:“ Нема ничег драгоценијег од молитве у животу човечјем. Она и немогуће чини могућим, тешко чини лаким, неугодно претвара у угодно. Молитва је толико потребна човековој души, колико и ваздух дисању. Молитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом, кроз коју, представљајући невидљиво Бога пред собом, човек излива пред Њим осећања своје душе. Она је уздизање ума и срца Богу; њоме човек узлеће у хорове анђела и постаје учесник њиховог блаженства. Молитва је тамјан најпријатнији Богу, најсигурнији мост за прелаз преко искушења таласа живота, необорива стена свих који верују, мирно пристаниште.“

Свети Филарет Московски нас опомиње да: „Жалост може бити оправдана, али никада не сме бити претерана…“ Жалост никада не сме бити јача од вере у Бога и од наде у Његову помоћ. Ма шта се десило, треба да верујемо у Његово милосрђе и да се надамо да ће нас Он помиловати.

 „Високо цени сваки удисај, јер се он неће вратити.“ (Атонски старац Антоније)