Ви сте здрави и за нас

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско карловачке су у недељу 4. фебруара 2018. године после свете Литургије на којој се читало Јеванђеље о блудном сину посетили Специјалну болницу за рехабилитацију и ортопедску протетику познатију као „Рудо“. Ова јеванђељска прича нам сваке године на прагу Великог Часног поста открива и указује на животну истину колику силу има грех, јер нас одваја од Господа, али и колику силу има покајање које нас враћа у загрљај Оца Небеског који је благ и човекољубив. Апостол који је претходно прочитан као да нас позива да и ми, као блудни син, приклонимо колена пред Оцем Небеским. Јер врло често испуњавајући жеље нашег срца и живећи по своме ми „одлазимо у земљу далеку“ и тамо „просипамо део Очевог имања који смо добили“ (Лк. 15,11-32). Заборављамо  да се и на нас и на наш живот односе речи великог Апостола: „Не знате ли да су тјелеса ваша удови Христови?… Или не знате да је тјело ваше храм Светогa Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји? Јер сте купљени скупо. Прославите, дакле, Бога тијелом својим и духом својим јер су Божији.“ (1 Кор.6, 15 и 19,20).

Посете Милосрдне секције овој установи су увек врло лепо примљене од особља и од пацијената који су на рехабилитацији због тешких траума најчешће доњих екстремитета. То су последице колико саобраћајних удеса и повреда али највише дијабетиса и обољења крвних судова. Мала непажња и небрига могу бити фатални. Волонтери су обишли пацијенте по собама, разговарали са њима и поделили воће и „Православље“. Ситуација у којој су се због трауме нашли је тешка, али је код већине наших саговорника присутан оптимизам и жеља да се колико је могуће врате у активан живот. Један спортски тренер већ има планове како да, кад заврши рехабилитацију због ампутације стопала које је окрзнуо аутомобил, организује удружење инвалида у свом граду ради узајамне помоћи. Један осамдесетпетогодишњак задивљује ведрином и животним еланом и каже да с протезом може и коло да игра. Једна пацијенткиња нам је рекла да се сад, везана за кревет, моли за наш српски народ. Избегла је из Призрена 1999. године без игде ичега. Са сузама се тога сећа, ногу је због дијабетиса изгубила пре годину и по дана. Рекла је да је Богу захвална „што смо, цела породица, изашли живи и здрави. Биће свега, само нека буде мира“. Заједно са другим пацијенткињама захвала се на посети и пожелела  „Све најбоље, да будете живи, здрави и да имате пуно среће. Ви сте здрави и за нас“.

Ове посете ма колико трајале нису довољне да се саслуша свака животна прича, ослушне свако уздрхтало срце. Али верујемо да оне пацијентима ове Специјализоване болнице ипак значе јер се волонтери труде да их саслушају, разумеју, развеселе и са онима који имају за то слуха поделе радост вере у Христа Спаситеља најбољег Лекара душе и тела.