Велика је радост као видимо осмех на дечијем лицу

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

Посета деци у Специјалној болници за церебралну парализу и развојну неурологију Клинике за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“

У комплексу Клинике за рехабилитацију ,,Др Мирослав Зотовић“ где се налази болничка капела посвећена светом апостолу и јеванђелисти Луки било је 2. јуна 2019. године тихо недељно јутро. Само се чуо цвркут птица а затим звук црквеног звона које је најављивало почетак Свете службе на којој су пре посете деци која се лече у Специјалној болници за церебралну парализу и развојну неурологију у саставу Клинике присуствовали волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства. Началствовао је протојереј-ставрофор отац Ђуро Шуша старешина храма и духовник Клинике. Литугијско сабрање, на коме је верни народ активно учествовао, одисало је васкршњом радошћу и ове шеста недеља по Васкрсу која непосредно претходи празновању Вазнесења Господа Исуса Христа у сили и слави. Апостол је читала Марија, унука оца Ђуре која је док се делила нафора уз учешће верног народа отпевала песму „Људи ликујте народи чујте, Христос Воскресе радост донесе“.

Отац Ђуро се у пастирској беседи очински обратио верном народу окупљеном у великом броју рекавши:

-Чули сте данас браћо и сестре Јеванђеље о слепом од рођења. Ништа теже нема ваљда од те болести и од те несреће кад човека задеси. Кад хоће да види не види ништа, само чује. Не осећа лепоту што му је Господ дао ове природе и светлост Господњу на сваком месту. Колико је то слепило тешко још је теже слепило духовно. А ми данас највише имамо таквих слепаца овде код нас. Имамо очи а не видимо, имамо уши а не чујемо.

Чуда се свуда догађају, на сваком месту а ми то уопште не видимо и не желимо да видимо. Ми не желимо да видимо дела руку Божијих на овом свету. Чудо је браћо и сестре и ова липа која је била сува пре три месеца а видите шта је сад, лек за свакога. Чудо је на свакоме дрвету, видите шта се догађа. Међутим за многе то је тако, то је тако. Ја вас молим да се молите Господу, ви и ја да сагледамо своја сагрешења па да видимо оно што је лепо, што нам Бог даје. Да будемо захвални Господу на дару, на свему ономе што имамо и што немамо, јер Господ ће нам дати. Кажу људи ја ћу то спремити! Нећеш спремити ако ти Господ није благословио. Зато покушајте драга браћо и сестре да будете оно што јесте, да будете мали као онај мрав земаљски. Да тако ходамо и радимо, да тако радимо и молимо се Богу јер је тако Богу угодно. Веселимо се и певајмо кад радимо, онда је то богоугодно. Немојмо роптати ни на једном месту јер то је то духовно слепило које је врло незгодно. Нека вам Господ да благослова и среће, нека вам да благослова и мира“.

После Свете Литургије испред Цркве је постављена трпеза љубави на отвореном на којој смо као увек и ми волонтери Милосрдне секције били добродошли. Тако је мали простор испред храма украшен цвећем био права мала порта у којој се у духовном сагласју живо разговарало а отац Ђуро сваког ко му се обратио саслушао, посаветовао и уз пут се нашалио.

Заједно са оцем Ђуром смо дошли у посету деци која се лече у Специјалној болници за церебралну парализу и развојну неурологију Клинике. Врло смо љубазно примљени од дежурног особља. Прво смо се у сали за кинезитерапију дружили са децом предшколског узраста која су у пратњи својих мајки на лечењу. Физикална терапија која укључује кинезитерапију им помаже да активирају мишиће и оспособе се да правилно пузе, устају и ходају. Врло је важно да се с терапијомо почне на време, у раном узрасту. Мада успех терапије зависи од степена оштећења терапијом се увек, и у најтежим случајевима постиже одређени резлтат. Са децом је брзо успостављен контак. Да је из побожне породице спонтано је показао један дечак. Када је упознао Василија рекао је: Василије Острошки! А погледавши у мати Јелисавету рекао је: Света Петка! Са мајкама смо разговарали о дужини и току рехабилитације. Њихов ентузијазам и труд да помогну својој деци су велики.

Затим смо у дневном боравку посетили децу школског узраста. Многе од њих знамо по имену и знамо о чему воле да разговарају или које песме воле да певају.

Нама се увек обрадују. Научили смо да се споразумевамо према њиховим могућностима, речима или гестовима. Велика нам је радост када успоставимо контак и видимо осмех на њиховом лицу. Поготову код оне деце која за разлику од неких њихових другара нису за викенд отишла да буду у својим породицама.

Отац Ђуро је после посете отишао да обиђе болеснике и неке од њих, посебно оне који се спремају за операцију исповеди и причести. Ми смо кренули нашим кућама. Мирис процветале липе нас је подсетио да је и та липа у цвету, како је рекао прота Ђуро једно од чуда дела руку Божијих која су свуда око нас. Само их треба видети и не бити духовно слеп. А за наш бистар духовни вид потребно је чисто срце. Зато је отац Ђуро и позвао да се молимо Господу да нам да да сагледамо наша сагрешења да би могли да видимо оно што можда не видимо и колико је лепо све оно што је Бог створио.