УТЕХА

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

На поклон сам добила крстић, икону и свећу
из Јерусалима са гроба Христовог,
у знак захвалности уз Божју помоћ
настаје и песма ова,
за сећање ова песма нек остане.
На Митровдан 2016.
земљакиња из ВДС-а мени поклон пружи,
ова песма светом нека кружи
на крстићу и икони „Јерусалим“ пише,
болна душа више не уздише.
Лице су ми наквасиле сузе,
цело тело радост ми обузе.
У дому сам, и кад ми је тешко
ја крстић пољубим
а икону на груди прислоним ,
свећу држим, Богу се помолим.
Бог услиши тад молитве моје!
Мудрих изрека се сетим
и у песмама полетим.

Ову песму је написала Љиљана Живановић, која своје пензионерске дане проводи у Дому за смештај одраслих и старих лица. Љиљана је са пуно љубави и захвалности предала папир на којем је написала ове стихове волонтерима ВДС-а.

Волонтери су у недељу 05.02.2017. године посетили становнике ове установе, њене пријатеље, колеге, саборце, а пре свега људе.

Људи са именом и презименом, прошлошћу, породицом, жељни разговора, лепих речи, позитивне атмосфере. Све то се видело на њиховим лицима током посете.

Поред присећања на дане када су боравили далеко од овог места и прича о родном крају, сада у туђини и  углавном недоступан и њиховим потомцима, било је прилике и за понеку шалу и дискусију, све у циљу финог пријатељског недељног разговора.

Били су то пријатни тренуци за волонтере ВДС-а и за људе који бораве у овој установи. То је се могло лако „очитати“ на њиховим лицима. Уследио је растанак са жељама за поновним сусретом и присећамо се шта каже Свети Владика Николај: „Сада вас молим, браћо мила, останите и надаље такви прави људи, истински Хришћани и родољуби до краја. Мисаону и молитвену свезу с Богом никако не прекидајте. Братску помоћ држите и узајамну помоћ друг другу указујте.“

Овај текст завршићемо речима Патријарха Павла, које је написала Љиљана Живановић на оном папиру по завршетку своје песме: „Не морамо се слагати, али се морамо поштовати.“