Удружење „Живимо заједно“ прославило крсну славу Светог Василија Острошког

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

За све је то био свечан и радостан тренутак

У јутарњим часовима на празник Светог Василија Острошког Чудотворца 12. маја 2018. године неколико чланова Милосрдне секције Верског добротворног старатељства је на позив господина Дејана Козића директора Удружења за помоћ особама са сметњама у развоју „Живимо заједно“ кренуло на славу коју обележавају на њиховом малом имању „Оаза“ у Голубинцима. Сарадњу и пријатељство Верског добротворног стартељства са Удружењем започео је покојни протојереј-ставрофор хаџи Љубодраг Петровић давне 1997. године, који је имао разумевање за њихове потребе, и то пријатељство на обострану радост траје све ове године.

Да би стигли на време, кад свештеник дође да се помоли и пресече славски колач волонтери Милосрдне секције су журили да буду на Светој Литургији у неком месту близу Голубинаца. Прва црква на коју смо наишли била је сеоска црква у Попинцима посвећена Светом Архангелу Гаврилу. Кад смо нешто мало пре девет часова ушли у Цркву свештеник је био у олтару и у том тренутку само је једна особа била у Цркви. Пошто је свештеник завршио јутрење целивали смо крст и Јеванђеље и млади јереј је питао: „да ли хоћете да помогнете да служим Литургију“? С трепетом смо одговорили хоћемо јер никад до тада нисмо сами, без певнице и појушчих одговарали на Светој Служби. Мада невешто, али од срца, једна сестра је имала више слуха, одговарали смо прописане прозбе. То је за нас било ново искуство и одговорност јер смо на молитве које је свештеник узносио Господу нашим молитвеним одговарањем и ми били непосредни, живи учесници богослужења.

Отац Милан Главашевић је одржао кратку и топлу беседу о Светом Василију Острошком. Био је видно срећан што је одслужио Свету Литургију на празник великог Светитеља. Рекао је да се и сам питао, како ће на његов празник служити. Служио је јутрење и онда је стигла наша група, тачно кад је требало да почне Света Литургија. Разумели смо се да то није било случајно, и да и на овом примеру видимо да Бог и Његови Свети и немогуће чине могућим. Пуни радости због овог догађаја и Свете Литургије упознали смо оца Милана о активностима Верског добротворног старатељста, позвали га да посети ВДС, а он је пожелео да гости из ВДС-а дођу у Попинце и упознају његове парохијане са ВДС-ом и волонтерским радом његових чланова.

Мало имање с три стамбена објекта „Оаза“ је „Животна и радна заједница за особе са инвалидитетом“ где оне имају услове да се уз помоћ волонтера старају сами о себи и да привређују. У дворишту „Оазе“ је већ било пуно свечара кад смо стигли. Господину Дејану Козићу који нас је љубзно дочекао Василије Ковчевић који води Милосрдну секцију је испред ВДС-а честитао славу и поклонио крст обликован од шкољки и три молитвеника и зидна црквена календара за сваки од три објекта за становање заједнице у „Оази“.

Међу окупљенима у хладу испод трешње седели су свештеници у пензији протојереј-ставрофор Живан Лацковић из Липолиста и протојереј-ставрофор Данило Стегњаић и Слободан Топаловић сликар из Липолиста. Прота Живан је стари пријатељ Удружења „Живимо заједно“. Дружи се већ дужи низ година са њима и води их на екскурзије. Рекао нам је: „Организовано смо ишли на Острог да се поклонимо Светом Василију Острошком. Нису имали своју славу и ја сам им предлоижио: кад Свети  Василије помаже свима, целом свету помоћи ће и вама ако му се молите и славите га. Они су прихватили, славе Светог Василија и ја сваке године долазим на славу. Желео бих да то буде традиција и да кад порасте мој унук Јован који је поред деде заволео свештенички позив то настави. Господ је рекао „Ко учини једном од ове моје мале браће, мени је учинио“. Они су анђели Божији, без греха, без зависти, без жеље за новцем и за славом. И сад смо постали као једна породица. Они долазе код нас у Липолист на славу Успенија Пресвете Богородице. Ја сам ту кад нешто затреба. Довео сам нашег Слобу, сликара Слободана Топаловића који ће урадити један мурал да освежи овај амбијент“.

Дружење и разговор пратили су звуци хармонике и народних песама до момента кад је стигао млади јереј Милорад Бојчић који је наследио проту Данила на парохији. Свечари су се брзо окупили на молитву око славске свеће, славског колача и жита да чистим срцима, на свој начин заједно са родитељима и онима који о њима брину и помажу им, прославе свог заштитника Светог Василија Острошког. Након сечења колача свештеници су осветили водицу, благосиљали  присутне и затим кропили светом водом и окадили просторије „Оазе“. За све је то био свечан и радостан тренутак.

Чланови Удружења који у „Оази“ бораве задужени су за одређене послове међу којима су припрема оброка, уређење дворишта и рад у башти. Искористили смо прилику да нам покажу својих руку дело што су они врло радо учинили. Показали су нам пластеник с поврћем и зачинским биљем које гаје и леје са засадима јагода. Производња је органска, без пестицида. Јагоде су стигле, врло су квалитетне и укусне. Они их сами беру и продају. Ту су и козе, свиње, ћурке и питоми зечеви о којима брину. Поред пољопривредних послова чланови Удружења се баве и рециклажом. У селу има десет контејнера за одлагање пластичних флаша, конзерви и других секундарних сировина за рециклажу које они прикупљају и испоручују прерађивачима и тако поред друштвене користи, личног ангажовања остварају и зараду за живот у „Оази“. Господин Дејан Козић је рекао да су врата „Оазе“ отворена за оне који желе да помогну и буду волонтери уз бесплатан стан и храну.

Славска трпеза је била богата, али и више од тога јер се по начину на који је послужена  осећало да је припремљена, као и цела прослава с великом љубављу и жељом да се ближњи обрадује. Због те љубави за ближње осећала се радост што су се сви заједно окупили да прославе Светог Василија Острошког. Чиста срца свечара, чланова Удружења и љубав њихових родитеља и свих који им помажу су тако на овај празнични дан на најлепши начин приближили „Оазу“ Светом Василију и далеком Острогу.