Улица Француска 31, I спрат
+381 11 2182 776
sekretar@starateljstvo.rs

Тешко је ако сте без средстава за живот, немоћни, слаби и немате никога

Share on facebook
Share on twitter
Share on email

Посета Милосрдне секције Прихватилишту за стара и одрасла лица

У недељу 8. децембра 2019. године време је било благо за ово доба године када су волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства дошли у посету Прихватилишту за стара и одрасла лица у Кумодрашкој. Ова установа социјалне заштите Града Београда је нашим суграђанима који немају „кров над главом“ једино уточиште где могу да преноће, окупају се, нахране и привремено бораве док се не нађе погодније решење за њихов смештај. То је нарочито важно зими. Док је за већину нас зима време када се према временској прогнози топлије облачимо, припремамо аутомобиле за зимске услове а неко се припрема за одлазак на зимовање и скијање за наше суграђане који живе на улици ова установа је једини излаз и решење да преживе хладноћу и ниске температуре.

Волонтери Милосрдне секцје ВДС-а већ низ година посећују Прихватилиште а посебно долазе у време великих празника за Божић и Васкрс. Увек се труде да корисницима приликом посета нешто донесу као знак пажње а најшчешће сезонско воће и повремено средства за личну хигијену. Осећамо, а то они и кажу, да им значи да их неко обиђе, тај лични контакт и топла људска реч. Сваки сусрет, разговор је испричана или неиспричана људска драма у којој ћутање неки пут говори више од речи. Ако сте остали без средстава за живот тешко је кад немате никога, поготово ако сте немоћни и слаби. Још је теже ако сте због тога одбачени од ближњих, ако сте због тога некоме на терету. Волонтери су се, као и увек, трудили да пажљиво саслушају, охрабре и разумеју своје саговорнике. Са верујућим људима су се већ како је текао разговор дотицали  јеванђељских поука. Колико је важно да опростимо ономе ко нас је увредио или учинио нешто нажао, колико је важно да се молимо Господу који може олакшати ношење животног крста, колико је важно не само ићи у цркву него и исповедити се и причестити се. Волонтери су обишли и штићенике по собама који нису могли да сиђу у трпезарију јер су непокретни међу којима је било и млађих особа. Немогуће је било са сваким од њих разговарати али смо могли да их све поздравимо и осмехнемо се.

Људи који у Прихватилишту раде можда нису свесни да ма колико да је њихов посао тежак и није на листи престижних занимања, он има посебну вредност и ако га предано раде благословен је и на спсење им је.

Јер у Јеванђељу које је ове недеље прочитано на Светој Литургији на питање младића шта да ради па да задобије Живот вечни Господ је одговорио да испуњава две заповести о љубави, љубави према Богу и према ближњем свом. Кроз причу о милостивом Самарјанину Христос је објаснио ко је ближњи наш (Лк. 10,25-37). Израњављен и немоћан човек кога су напали разбојници за Самрјанина није био „невидљив“ као за свештеника и левита, који су поред њега равнодушно прошли, него неко ко је слаб и немоћан. Неко коме је потребна помоћ коју је Самрјанин пружио и „учинио му милост“. Господ је младићу рекао „Иди и ти чини тако“ дајући пример и нама данас како да се понашамо према човеку који је у невољи, беспомоћан, јер, он је наш  ближњи. 

Животне приче које смо у Прихватилишту чули показују да се то често заборавља. Запослени који професионално и по дужности брину о штићеницима Прихватилишта брину о невољним и беспомоћним људима и ако то раде савесно и људски топло они им „чине“ више од радне обавезе. По речи Христовој они им „чине милост“ и испуњавају Његову заповест о љубави. Као да се тако на једном месту чудесно  понавља догађај из ове јеванђељске приче о човеку кога су напали разбојници поред кога су равнодушно прошли свештеник и левит али не и Самарјанин који у њему виде ближњег свог, преви му ране и „учини му милост“.