– Постоје људи који нису физички живи али су у духу са нама јер су живи због Христа васкрслога  Којег су свим својим срцем, свом душом, свом мишљу и свим својим бићем љубили и  ближњега свога као самога себе. Таква је сигурно била Љубица и ви је боље знате и нема потребе да ја говорим.”

            Овим речима обратио се присутнима викар Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија епископ хвостански Јустин после четрдесетодневног парастоса који је служио новопредстављеној слушкињи Божијој Љубици Ковачевић на празник преподобне мати  Параскеве 27.октобра 2021. године на гробљу у Пећанима у Великој Моштаници. Преосвећеном владики Јустину су саслуживали  јереј Немања Симић и ђакон Бранислав Јоцић уз присуство Љубицине породице, родбине, колега и претпостављених из Патријаршије и бројних пријатеља који су је познавали и волели.

            Дан је био сунчан и прохладан а молитвено сабрање на празник Свете Петке око Љубициног места почивања под храстом, као под  бадњаком  како је рекла једна Љубицина сестра у Христу и благослов и љубав владике Јустина који је дошао да узнесе и своје молитве Господу за покој Љубицине душе и саучествује у болу њених најмилијих имало је свечан и празничан тон.

            Пуне утехе су биле и речи из Владикине беседе: ⹂И управо Љубица иако физички одсутна ту је са нама у духу, у љубави у Цркви која је место где се бришу и превазилазе све границе,  а пре свега граница између овога и онога живота између живих и такозваних умрлих. Уствари питање је ко је жив а ко је мртав у овој целој причи. Јер они који су тако волели Господа, и тако му служили и такве плодове свог постојања овде на земљи оставили својом добром, честитом, благом нарави и душом трепетавом и отвореном према Христу, према светима Његовим и према ближњему, каква је Љубица, дакле они су много живљи него ми који остајемо и мучимо се у овој долини плача. Па ето, нека би Господ заиста услишио нашу молитву, молитве да останемо једно у Христу са Љубицом. То је најважније, да останемо верни до краја као што је она била верна и да управо ту тајну смрти можемо превазићи једино у Христу”.

            На трпези љубави која је приређена после парстоса, јер Љубица је заједно са супругом Василијем и њиховим сином Петром увек била врло гостољубива, она као да је била са нама, била присутна кроз сећања на заједничке посете милострдних секције при храму Светог Александра Невског и Верског добротворног старатељства и рад на послу код колега у Патријаршији. Љубица ће свима нама који смо је познавали и волели а највише Василију и Петру пуно недостајати али као што је рекао владика Јустин да ми прихватимо да је Господ њу по свом промислу позвао са вером и надом  и утехом да ћемо се поново сви  срести у вечном животу.