Присуством и благословом Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла, као и одобрењем Светог Архијерејског Синода, 14. априла 1997. године отворен је у Београду Православни пастирско-саветодавни центар Архиепископије београдско-карловачке.

Потреба за отварањем ове врсте центра у нашој Цркви, првог по својој намени и раду, била је неопходна. Идеја водиља била је да се болеснима, изнемоглима, обесхрабренима и духовно осиромашенима омогући психолошка помоћ на духовним основама, од стране стручњака продуховљених Православљем, као и основно упознавање са Христовом науком. Таква врста помоћи код нас није постојала и била је недовољно позната.

Распад духовних и друштвених вредности и норми, као и међуљудских односа трајао је готово 50 година, проузрокован нехришћанским начином живота и морала. Хиљаде породица изгубиле су своје домове и своје најближе, а стотине хиљада су постали избеглице, због распада претходне Југославије, ратова који су вођени на овим просторима, косметске трагедије…

Од почетка рада Центра до краја 2000. године, одржано је 7600 терапијско-саветодавних састанака са појединцима или породицама, како из Београда тако и из свих крајева наше земље. У картотеци Центра налазило се тада преко 1300 регистрованих клијената, којима је указивана потребна помоћ. Укупан број посета у периоду од 1997. до краја 2010. године износи 51.871.

Првобитне просторије Пастирског центра – две канцеларије – постале су недовољне за испуњење мисије и свих потреба. Листа чекања је постајала све дужа, а наши сарадници имали све већи број заказаних састанака.

Захваљујући нашим добротворима и дародавцима, доласком у нове, далеко веће просторије, ове тешкоће биле су знатно олакшане.