Љубав је увек најбољи лек
Посета Милосрдне секције Дому „Јован Јовановић Змај“
Прве недеље Великог Часног поста у недељу Православља 8. марта 2020. године после Свете Литургије на којој су се многи волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства причестили духовно озарени и загрејани посетили су Дом за децу без родитељског старања „Јован Јовановић Змај“. Са нама је у посету дошла Сандра, дете Дома која нас „Мисионарске људе“ и Милосрдну секцију Храма Свети Александар Невски сматра својом великом породицом. Сандра се потрудила, уз подршку своје васпитачице Сузане, да се послужимо и окрепимо тако да смо, уз воће које смо донели, имали својеврсну трпезу љубави. Деца су се отворила, шалила са нама, играла и разговарала. Ми смо се трудили да са њима поделимо оно што смо у својим срцима из храмова у којима смо били на Светој Литургији понели. Да то семе у одређеном моменту може уз Божију помоћ да никне најбољи сведок је Сандра. Као што и живот и наука говоре: за страхове и трауме које деца носе у себи љубав је увек најбољи лек.
Помаже Бог! Ево један мали текст који сам написала за ВДС – Милосрдну секцију и за Александар Невски – Милосрдну секцију. Ето у овај текст су стале емоције, љубав, поштовање, и све оно што до сада можда нисам рекла и оно што моје срце осећа. Не треба ми никаква похвала, ништа од тога. Само желим разумете овај текст и посвету у овом тексту. Јер време иде сваком од нас,никад се не зна где ће нас однети. Зато моје правил бр 1. да увек каже оно што ми је у срцу.Хвала за све, мислим да немате довољно свести о тома шта значи ваше посете дому. Значи да си вољен и да имаш неког свог! Надам се да ће вам се свидети овај текст који је посвећен вама! Свако добро вам желим, и да овај пост издржите до краја! Сандра! <3
Доброта као појам која има највећу људску вредност. Корен речи се добро преводи као оно што нечему припада. Све док постоји нада, чекају те Небеска врата. Време и место не можемо бирати, али можемо бирати, како ћемо се понашати према људима.
Господ је створи сваком пут, крст по рођењу који морамо да носимо. На том путу буде доста препрека, падова, искушења, бола, не одлучности, кушања, али то су само степенице које морао да прођемо. Постоји једна врста људи на овом свету који корачају тихо, достојанствено са вером у Бога. Којима је овај живот пролазан, који су схватили шта знали Царство Небеско.
Ја их зовем, Са пуно љубави и поштовања, „Моји људи”.
Јер нас је све Христос саставио, да будемо његови следбеници, који разумеју Његову реч, а то је Вера у Бога. Они: воле, разумеју, храбри су, достојни, осећају туђу бол. С њима се живот види у свим бојама! Они не руше туђе снове, Они их граде, вером, љубављу, молитвом, својим присуством, трудом, стрпљењем све оно што треба да имају Христови људи. Погледом на живот да је леп,
упркос тежини, коју човек мора да носи. Време иде сваком од нас, важно је да носимо време и Христа у срцу. Не постоји лош човек, Човек ти може дати само оно што има у срцу. Мисионарски људи су упознали Христову љубав, ону најдубљу и најчистију. Својим присуством сваког дан сведоче да је Христос у њима!
Доброта Мисионарских људи, језик коју глуви осете, болесни оздраве, покварени поправе своје срце, сваки човек може да разуме реч и љубав коју сваког дан поклањају онима коју су своју љубав утишали. Шта човек може још рећи, када су се речи утишале, када срце почне да лупа? Ето уселила се љубав њихова у моје срце које је било на измаку снаге. Сав бол и патњу, све оно што човек ћути и оно што га пеће, лакше се носи када имаш овако богаство поред себе. Не треба ми књига да бих прочитала да је Христос ту,
Ја знаш да је он ту, ја га видим, ја га осећам сваког дана, и знам да је он ту сваког тренутка. Пријатељ ти је онај ко те познаје у сваком тренутку, прихватате у сваком смислу, волите и пружа ти своје срце у пола ноћи, када живот заболи, када ђаво куша, ту је једна кућа, један ослонац Ту су Мисионарски људи, и Христос са њима!!
Доброта је прекрасна, најпрекраснија на земљи. Не плаши се људског презира, и вере у Бога, и што си другачији и што носиш Христа у срцу. Пази само на своје срце, и на своја дела и на своју људскост! Не плаши се бити другачији, и сведочити реч Христову
То је благодат и љубав коју си добио од Христа!
Аутор: Сандра. М.
