Шест година Црквено народне кухиње у Београду

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

Господ је близу свих који Га призивају (Пс. 144:18)

Poceci 13 2012Прва Црквено-народна кухиња у Београду ће 3. фебруара 2016. године обележити шест година постојања и рада. Тог изузетно хладног фебруарског дана, пре шест година, Његова Светост Патријарх Српски Господин Иринеј је освештао нове просторије Црквено кухиње, благословио њен рад и доделио грамате донаторима који су посебно допринели њеном формирању.

Оснивање Црквено кухиње при Верском добротворном старатељству Архиепископије београдско-карловачке одвијало се корак по корак уз велику веру у Бога, љубав и ентузијазам јереја Владимира Марковића, секретара ВДС-а, његових сарадника, бројних волонтера и донатора по благослову и уз подршку нашег Патријарха Господина Иринеја.

IMG_48999Сиромашних и потребитих којима је потребно духовно и физичко окрепљење у Београду нажалост има још увек. Као секретар ВДС-а и духовно чедо оца Љубе јереј Владимир Марковић је од почетка настојао да им се испред наше Цркве то окрепљење пружи.

Ишло се полако корак по корак. У почетку су многа врата била затворана. Ту су били само потребити са својом невољом и животним судбинама, скромна корица хлеба и чај или млеко што се у први мах једино, и то с напором могло обезбедити, просторија-учионица у ВДС-у у којој се делио доручак али и оно најважније. Вера у Божију помоћ оца Владе и његових сарадника и волонтера и велика жеља да се људима у невољи помогне.

Почетком божићњег поста 2010. године у учионици ВДС-у у Француској 31/1 организован је доручак не више само понедељком, него и средом и петком. За кратко време придружило се десетак волонтера који су чули за доручак који се припрема за сиромашне суграђане и намеру да се једног дана отвори црквена кухиња.

Већ следеће 2011. године добијен је простор у Француској 31, ангажовани мајстори, окупљени донатори а доручак није прекидан. Одмах почетком године организован је доручак током свих дана у недељи, као и подела хране. Број корисника се повећао са тридесет на шездесет за само месец дана. Све је рађено с великим ентузијазмом и самопрегорно, често без предаха на добровољној бази: припрема и подела хране и уређење просторија.

Велики корак је учињен када су почетком 2012. године оспособљене просторије ВДС-а у Француској 31 за припрему и сервирање топлог оброка нашим најсиромашнијим, за многе „невидљивим“ суграђанима. Његова Светост Патријарх Господин Иринеј је 3. фебруара те године освештао просторије кухиње рекавши између осталог „Благосиљам овај дом милосрђа где многи потребити имају могућност да добију, толико потребан топли оброк. Црква брине о души али води бригу и за наше тело па ту бригу показује и оснивањем ове кухиње. Нека је благословен труд оних који се у њој труде и добровољно, бесплатно раде и оних који су помогли њено оснивање. Нека би дао Господ да тих потребитих буде што мање. Црква ће чинити све што може да им помогне, докле год то буде потребно“.

А било је потребно да се помаже и Верско добротворно старатељство је уз Божију помоћ наставило да обeзбеђује и припрема храну за рад Црквене кухиње. Број корисника се стално повећавао и крајем 2012. године било их је две стотине због чега се морао унапредити начин припреме хране. Стално се ширио и круг донатора и волонтера што је омогућило да Црквена кухиња изађе у сусрет све већим потребама.

Током 2013. године отворена су прво три, а следеће године још два пункта при парохијским црквама тако да се данас топли оброк дели на пет пунктова, по благослову старешина ових храмова и уз ангажовање парохијана, волонтера. (https://starateljstvo.rs/nesebicno-zalaganje-i-trud-brojnih-volontera-velika-pomoc-u-radu-crkveno-narodne-kuhinje/) То су храмови: Вазнесења Господњег у Жаркову, Св. Великомученика Георгија на Бежанији, Сабора Срба Светитеља на Карабурми, Св. Јована Владимира у Медаковићу и Св. Кнеза Лазара на Звездари.

Нашим најсиромашнијим суграђанима се све ово време бесплатно пружала и саветодавна и лекарска помоћ и преко других ресора Верског добротворног старатељства. Њихови проблеми су, као у некој великој породици, проблеми ВДС-а који у складу с могућностима настоји да им помогне.

Као на почетку тако и надаље требало је закуцати на многа врата да би се обезбедиле намернице и средства за рад. Богу хвала, многа врата су се отворила и захваљујући донаторима, друштвено одговорним компанијама и бројним волонтерима Црквено кухиња данас припремa и подели око две хиљаде 2.000 топлих оброка. Корисници кухиње нису заборављени ни на велике празнике тако да се на Божић и Васкрс припреми и подели празнични ручак а њихова деца обрадују пакетићима.

У целој Црквеној кухињи уз топли оброк, као што је било првобитно уз кифлу и јогурт, иде топла реч и разумевање руке која пружа, према пруженој руци. Као приликом сечења славског колача и овде можемо рећи Христос посреди нас, јер је Он тај који стварно даје и Он је тај који, преко потребитог прима.

Они који раде или помажу у овом дому милосрђа и они који у том дому примају пружену руку могу данас свима да посведоче да је по речи псалмопојца Давида „Господ је близу свих који Га призивају“. (Пс. 144:18).