С нама Бог

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

Прва недеља Великог Часног поста је у току. На богослужењима се чита Велики канон Светог Андреја Критског и друге великопосне молитве и небески ваздух као да улази у наша духовна плућа. Нашу душу која се тако лако приљубљује за све земаљско и телесно мудровање ова богослужења подсећају на дубину човековог пада због прародитељског греха и  величину човековог призвања сазданог по слици и прилици Божијој. Само Бог Животодавац може нам отворити двери покајања и помоћи да оживи или се учврсти тај божански лик у нама. Од нас зависи да ли ћемо проћи кроз те двери и ставити тачку на све што нас одваја од Господа и састрадавајући са  Његовим Распећем на Крсту на крају посног пута  обновљени и чистог срца прославити Славно Васкрсење Христово залог нашег повратка у Небеску Отаџбину.

У Црквеној кухињи већ неколико дана, волонтирају ученици Земунске гимназије. Са њима је њихов вероучитељ ђакон Дарко Радовановић који жели да сва одељења којима предаје прођу кроз Црквену кухињу тако да ће у наредних месец и више дана његови ђаци редовно долазити у кухињу да волонтирају. Јеванђељска дела љубави су увек важна, на њих смо посебно позвани у време поста и ученици доласком у Црквену кухињу у сусрету са потребитима могу то најбоље да схвате и на делу покажу.

У среду 22. фебруара 2018. године ђаци су поред волонтирања у Црквеној кухињи заједно са својим вероучитељем Дарком и ђаконом Браниславом Јоцићем из Верског добротворног старатељства посетили Прихватилиште за одрасла и стара лица у Кумодрашкој. Били су врло љубазно примљени од директорке госпође Невенке Никић Симатковић и особља. У Прихватилиште су донета средства за хигијену, воће и „Православље“. У трпезарији је било пуно корисника, људи без крова над главом, без игде ичега. Обрадовао их је долазак деце, а посебно кад су уз звук гитаре коју је свирао ђакон Дарко отпевали неколико песама. Прва је била Светосавска химна која је неким од присутних измамила и сузу. Можда су се сетили срећних дана свог детињства и осетили колико им је Свети Сава близак.

Деца су поделила воће и „Православље“ и обишла неке од просторија Прихватилишта. У разговору са запосленим било је речи о њиховом послу, који можда, како су рекли, није „на цени“, не спада у такозвана престижна занимања, али рекли су „то што добијате у контакту са људима, то не може да се плати“. Ту љубав за оно што им се овде пружа видели смо и у односу корисника према директорки госпођи Невенки изражену речима и загрљајајем. Госпођа Невенка се захвалила на посети и рекла да смо увек добродошли и  позвала да дођемо кад год можемо.

А да су ово мала Христова браћа можда је спонтано потврдио један од присутних  који је, на наше питање  „како сте“ одговорио просто: „ Добро сам.  С нама Бог“.