Представљена нова књига Зорана Милојевића – „Непоменици“

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

У свечаној сали Патријаршије представљена је 17. новембра 2016. године  нова књига „Непоменици“ аутора Зорана Милојевића. О књизи су говорили књижевник мр Јордан Ристић и проф. Миладин Распоповић дугогодишњи професор српског језика у Косовској Митровици. Промоцији су испред Верског добротворног старатељства које је  организовало ово књижевно вече присуствовали ђакон Бранислав Јоцић  заменик секретара и Ратко Канлић дипломирани теолог.

Аутор романа господин Зоран Милојевић је обраћајући се присутнима прво помену покојног оца Љубу, протојереја-ставрофора Љубодрага Петровића који га је први довео у ову салу на предавања на Православном народном универзитету а сад је он у тој сали као аутор да представи свој нови роман. Рекао је господин Милојевић да му је велика част што је међу присутнима господин Јордан Ристић добитник награде „Издавачки пројекат године 61. Београдског сајма књига за пројекат „Сабрана дела Григорија Божовића I и II“ највећег српског писца с Косова и Метохије чије је књижевно дело деценијама било забрањено. О основној поруци романа аутор је сажето рекао: „Мојим најновијим романом објављујем рат српском незнању! Ја на Србе књигом, Срби књигом на мене. Па ком’ знање, ком’ незнање!“

Књижевник мр Јордан Ристић добро познаје књижевни опус аутора. Анализирајући роман „Непоменици“ између осталог је истакао: „И ако смо само помислили да је Зоран Милојевић своју сагу о трагици живота заокружио романом „Орлови бели, орлови црни“ он нас романом „Непоменици“ уверава да је српска драма дубока, несагледива и да изискује додатне напоре и свестранији приступ јер је сложена, болна и по последицама по српски народ несагледива. Она поприма библијске размере у српском страдању. Може се поуздано устврдити да је прогон Срба у комунистичком периоду, а посебно у времену по доласку међународних „миротвораца“ највеће пражњење Срба с косовско метохијског простора после Велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године. То је за аутора довољна мотивација да своје зрело стваралаштво и богато животно искуство стави на пробу и дубље продре и расветли многе непознанице трагичног исходишта једног времена за српски род на простору Косова и Метохије“.

Професор Миладин Распоповић омиљени гимназијски професор Зорана Милојевића је у својој беседи истакао два момента, уметничке одлике аутора и једну асоцијацију. Професор Распоповић сматра да свако велико уметничко дело мора да изазове многобројне асоцијације. Зораново дело их изазива, то је моћно дело, дело које вреди. Издвојио је једну кључну асоцијацију, асоцијацију о изолацији појединца. Изолација, бојкот због „непослушности“ спроводила се у време комунизма, титоизма већ од пионирске организације. Проблем изолације због непослушности  је и сам осетио. Била је врло присутна и прикривена „тиха“ изолација. У овом роману који припада жанру роман река, аутор прави заокрет. Све време у свих претходних седам романа он је описивао реалистички збивања на Косову и Метохији. „Он је тачно стао, рекао је професор, тамо где је требало да стане. Кад се мртви појављују, креће ка гробљу, ка Православљу, ка Цркви, ка Хришћанству, ка националном идентитету, ка моралном интегритету“. А животне приче јунака романа пружају слику косовско метохијске стварности, слику  коју је професор Распоповић овако описао „Руска народна пословица каже: не грди огледало, ако ти је лице ружно. Он, Зоран Милојевић нам је то лице ставио у огледало“.

Кроз своје животно распеће Зоран Милојевић је доживео и сведочи Распеће Косова. Та драма је велика и зато је његов уметнички израз емотиван и жесток. Својим романима он не само да сведочи о томе шта се десило на Распетом Косову него и зашто се десило. И шаље поруку да је одговорност за завршни чин ове драме на свима нама ако желимо и можемо то да схватимо.