Улица Француска 31, I спрат
+381 11 2182 776
sekretar@starateljstvo.rs

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „ОРЛОВИ БЕЛИ, ОРЛОВИ ЦРНИ“

Share on facebook
Share on twitter
Share on email

У свечаној сали Патријаршије представљена је 14. априла 2016. године  нова књига „Орлови бели, орлови црни“ аутора Зорана Милојевића. О књизи су говорили песникиња проф. др Даринка Вучинић, књижевник мр Јордан Ристић, прим. др Предраг Тојић и проф. Миладин Распоповић дугогогодишњи професор српског језика у Косовској Митровици. Госте је испред Верског добротворног старатељства  организатора промоције поздравио господин Ратко Канлић дипломирани теолог.

Своје виђење романа, као живи сведок догађаја који су у њему описани врло упечатљиво је изнела песникиња др Даринка Вучинић рекавши „Уз дубоки пијетет за дело Зорана Милојевића поносна сам што сам на неки начин део тог света, тог неба и што је тај човек део нас…Веома сам тешко носила, подносила, читала и ишчитавала ову књигу јер је толико несреће, толико је истине која је само књижевно обликована а сва је препознатљива, проживљена, лично проживљена од свих нас. Ликови који се у роману појављују, све их препознајемо. И кад сад, после толико времена све имамо на једном месту помислим Боже, како смо уопште остали живи, како смо остали при здравој памети…

А при овме мислим и ово, да су наши Срби који сад опстају на Косову и Метохији споменици. Они су живи споменици који ходају и док је њих тамо сви Срби ма где у свету да се налазе полажу рачуна из родољубља и људскости пред Србима са Косова и Метохије“.

Књижевник мр Јордан Ристић је  говорећи о  роману Зорана Милојевића, „Орлови бели, орлови црни“ који наставља његов  циклус романа с темом о косовском  и свесрпском страдању истакао: „Овај роман је продубљена слика српске трагике у првом плану ауторовог ужег завичаја Косовске Митровице и околине. Зорану припада једно посебно место зато што он политичку и друштвену хронику и живот на Косову и Метохији посматра из више углова. Он на литераран начин сагледава узроке и последицу онога што се догодило. Његова литерарна потка или  литерарни домет у његовом роману дају овој политичкој димензији ону праву слику живота и прилика на Косову и Метохији“.

За др Предрага Толића у роману су суштинске две ствари које аутор препоручује: „Те суштинске ствари Зоран није измислио, он их је понео из Косовског завета. А то је да човек у свом земном, у свом увек кратком животу има много, много   међа али су најбитније само две. Међа припадања и не одрицања од онога чему припадамо. И друга међа, је међа знања. Свети владика Николај је пре сто година рекао „Уби нас незнање“. Исто нас убија и данас јер нећемо да научимо шта је историја нашег рода а и то што научимо ми потиснемо“.

Професор Миладин Распоповић, коме је аутор романа био ђак је рекао да је сваки Зоранов роман, и овај нови, бољи од претходног. „Његов роман припада посебном жанру који се зове роман река, то су огромни циклуси које човек тешко може да прати, мора да их чита посебно.Тај роман река има различите токове који се на крају сливају у једно море различитих животних и духовних решења. Да је Зоран добар писац сведочи и то што је изолован“.

У многобројној публици били су и чланови Милосрдне секције ВДС-а који су аутора романа господина Зорана Милојевића упознали средином децембра прошле године приликом посете Специјалној болници за рехабилитацију и ортопедску протетику „Рудо“ где је он био на рехабилитацији. Тада су чули његову животну причу о „Небеској удици“ испричану и у његовој песми „Исповост Косову“ и добили позив за ову промоцију. Стихови ове песме, које је после свих учесника који су говорили о роману „Орлови бели, орлови црни“ казивала госпођа Љиљана Јовановић из „Боготражитеља“ најбоље говоре о сложеној личности Зорана Милојевића и његовој искрености, храбрости и снази. А да би се писало о „орловима белим и орловима црним“ поред уметничког дара било је потребно управо то: бити искрен и истинољубив, храбар и снажан што ову књигу и чини изузетном и вредном.