Посета нашим најстаријим суграђанима у Дому Карабурма

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

У недељу сиропусну 13. марта 2016. године после Свете Литургије волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељста Архиепископије београдско-карловачке су посетили Дом Карабурма у саставу Геронтолошког центра Београд. Посно пролеће је дошло. Наша Света Црква нас је кроз недеље које су претходиле припремала за Велики Часни пост. Сад је на нама и нашој слободној вољи да кроз искрено покајање и подвиг кренемо у сусрет Васкрслом Господу. Да целокупним својим животом, на делу покажемо да смо послушали Његове речи „да не сабирамо себи блага на земљи“ него да „сабирамо себи блага на небу“ јер рекао је Господ „где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“( Мт 6;19-21). А тако ће бити само ако је у нашим срцима увек на првом месту љубав према Богу и љубав према ближњима.

Волонтери Милосрдне сеције су у Дом за наше најстарије суграђане дошли пре подне, пре ручка. Воће и црквену штампу „Православље“ и „Светосавско звонце“ су прво поделили по собама корисницима Дома који због старости или болести не силазе у велику трпезарију. Разговарало се о њиховим животним судбинама и о почетку Великог поста. Неки од њих су изразили жељу да се чешће исповедају и причешћују. У току целе посете разговарало се о Великом посту и неки од наших саговорника су се подсетили времена кад су као млађи ишли у цркву на богослужења и причешћивали се. Због промене животних околности, губитка животног сапуника или неког другог преломног догађаја они сад живе „мимо“ Великог поста иако би, верујемо, ако се подстакну и пружи им се прилика они радо постили и причешћивали се. У Дому има и корисника доброг здравственог стања који иду у цркву на богослужања.

У великој трпезарији су пре ручка волонтери поделили понуде и разговарали са корисницима Дома који се ту окупљају. Пријатељски контакт се брзо успостави јер њих увек радује указана пажња и лепа реч. То се једноставно осети посебно код особа које у Дому јесу лепо збринуте али су потпуно саме, немају никог свог. Њих нико други нема да посети и волонтери са овим особама разговарају са посебном пажњом и љубављу.

Међу староседеоцима Дома је господин Јован Тица наш стари познаник. Ниједна посета Дому не може проћи без посете његовом „новом дому“ како он зове своју гарсоњеру која се налази одмах иза улаза у двориште Дома. Он је избегао у Београд из Книна после „Олује“ а у Дом је дошао 2003. године. У срдачном разговору показао нам је слике своје породице и похвалио се првим местом у пикаду и игри човече не љути се на такмичењу између домова у саставу Геронтолошког центра. Његова животна прича је за нас увек диван пример како се и кроз најтеже ситуације може сачувати смиреност и животни оптимизам који су свима, а посебно људима у невољи толико потребни.