Посета Дому за старе „Вождовац“

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

На дан када се Црква сећа светог апостола Андреја Првозваног, у уторак 13. 12. 2016. године, чланови Милосрдне секције Верско добротворног старатељства посетили су Дом „Вождовац“ Геронтолошког центра Београд. Наш скуп је предводио протојереј-ставрофор Недељко Марјановић, старешина вождовачке Цркве светог цара Константина и царице Јелене. У холу нас је дочекала управница Невенка Никић Симатковић и мноштво корисника Дома. Након поздравне речи уследио је дијалог оца Недељка, чланова ВДС-а и драгих бака и дека о вери, божићном посту, молитви, о љубави и блиском односу међу људима.

После међусобног даривања скромним поклонима као знак добре воље уследило је непосредно дружење са старијом браћом и сестрама. У неформалном и особито личном односу, потакнути Духом Светим отварамо се једни другима и једни за друге. Стари се радују посети младих. Млади, пак, слушајући животна искуства других, учећи о старости  и сами се припремају за могући будући старачки живот. Деда Радивоје је рекао „не животарити него живети у старости“.

Старост за једне подразумева виталност и крепост, а за друге можда и трпљење бола и свесност о слабости тела. Најдубљи моменат хришћанске блискости међу људима јесте поука охрабрења и наде што и јесте коначни смисао нашег мисионарског сусрета. Сам сусрет здравих и младих људи са старом и можда ослабелом браћом јесте по себи охрабрење и подршка, а ако је могуће слушаоцу саопштити и Божију Реч, онда Црква потпуније сведочи веру коју живи.

У 5. глави Посланице Римљанима апостол Павле, пошто је у претходне четири главе показао да се човек оправдава вером пред Богом, још једном понавља да „смо оправдани вером“ и да „имамо мир с Богом“ и то „посредством Господа нашега Исуса Христа“ (Рим 5,1). Дакле, Павле наглашава Христово посредништво за нас са Богом и веру – овим „стојимо и хвалимо се надом на славу Божију“ (Рим 5,2). Другим речима, свети Павле каже да смо добили Христово оправдање, а Христово оправдање нас чини достојнима да стојимо пред Богом. Шта више, ми стојимо пред Богом у његовој благодати, у присутности његовој и још се поносимо, то јест хвалимо се надом на славу Божију. Поносимо се што ћемо имати удела у Божијој слави.

Трећи стих Римљанима посланице поручује да нада у учествовању славе Божије подразумева и невоље „знајући да невоља гради стрпљивост (постојаност), стрпљивост пак прекаљеност (прокушаност), а прекаљеност наду“ (Рим 5,4). Дакле, Реч Божија нас храбри у трпљењу наших невоља, слабости, одузетости, у прихватању чињенице да зависимо од других, у већој или мањој мери у зависности од снаге која нас служи. Сваком човеку од вере, ако се догоди невоља прилика је подносити је стрпљивошћу (истрајношћу) која нам јача карактер прекаљености тј, издржљивости у сваком кушању да бисмо учврстили наду коју нам јамчи сам Дух . Пут наших живота до наде у Бога, који никако не подразумева априори одсуство могуће патње или невоље, боли или уздисања, јамчи „Божија љубав која се већ уселила у наша срца Духом Светим који нам је дат“ (Рим 5,5).

Растанак је протекао уз обећање да ћемо се поново видети у име Господње; да ћемо се радовати са радоснима а тешити и саосећати са тужним корисницима Дома. Божић који ишчекујемо биће нам мотив да нас надлежни презвитер поново окупи и одслужи Свету Литургију на којој ће се причестити и непокретни станари дома.