Поред лекова за тело потребни су и лекови за душу

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско карловачке су на Светог Сампсона Странопримца у недељу 10. јула 2016. године после Свете Литургије посетили Специјалну болницу за рехабилитацију и ортопедску протетику познатију као „Рудо“. Живот је често сложен али Господ нас на много начина поучава како треба да живимо. Само ако имамо слуха за то. У Јеванђељу које се чита ове недеље Господ нам говори шта је за нас најважније: „Зато вам кажем: не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тјелом својим, у шта ћете се одјенути. Није ли душа претежнија од хране, и тјело од одела… Него иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати.“ (Мт 6, 22-33). Светитељи су за нас живи пример људи за које је најважније било да задобију Царство Божије. Али и пример како Господ прославља оне који су својим животом Њега прослављали.

Свети Сампсон је потицао из угледне породице. У његовом житју пише „ Беше Сампсон, лекар милосрдан и безмездан (бесплатан) и даваше болесницима лекове и за тело и за душу, саветујући сваког да испуњава прописе вере хришћанске.“ Када је цар Јустинијан Велики кога је Свети Сампсон исцелио хтео богато да га награди Свети Сампсон „се захвалио и не хте ништа примити говорећи цару „О царе, имадох ја и злата и сребра и осталог имања, но све оставих ради Христа, да бих добио вечна блага небеска.“ Но кад цар настојаше да му нешто учини, Сампсон свети замоли цара, да му сазида дом за убоге. У том дому, овај свети човек сав испуњен силом и добротом небеском служио је убогим као родитељ деци својој.“

                        Волонтери Милосрдне секције су у посету донели воће и „Православље“ као мали гест пажње. Обишли су цео Стационар и разговарали са пацијентима. Тешке трауме екстремитета су у највећем броју случајева последице шећерне болести и никотина. Свако је прича за себе. Опасан је и стрес јер може да изазове шећер. Један возач аутобуса пуног путника је успешно избегао судар, да аутобус не слети у реку али је „зарадио“ висок шећер и морао је на операцију. Процес рехабилитације је дуготрајан, пацијенти морају активно сарађивати, бити упорни и стрпљиви. Радо су говорили о себи и како се боре са ситуацијом у којој су се нашли. Пацијенткиња Божана везе гоблене, воли ручни рад и тако испуњава време јер је болнички дан дуг. Верујући људи се уздају у Бога и надају да ће се уз Његову помоћ опоравити, колико је то могуће. Рекли смо да знамо да им није лако али и то да Свети оци уче да је трпљење с вером у Бога и без роптања на спасење. Говорили смо и о предстојећем празнику Петровдану. Било је оних којима је било жао што тог дана неће ићи у Цркву. У оку једне пацијенткиње је заблистала и суза што неће моћи да се причести. Верујемо да је та суза велика пред Господом.

И приликом ове посете волонтери су се трудили да кроз разговор покажу  разумевање и пруже подршку људима који воде велику борбу да ублаже последице траума које су их задесиле и оспособе се за нормалан живот. Уверили су се да су поред лекова за тело, овим људима веома потребни и лекови за душу, молитва и свето причешће јер се уз њихову помоћ све тешкоће могу лакше и успешније савладати.