Нема разлике када има воље

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

На Младенце, 22. Марта, волонтери и запослени у Верском добротворном старатељству упутили су се у посету Дому за одрасла инвалидна лица у Земуну. Успут су им се придружили и ђаци Земунске гимназије, тачније одељење I-11, заједно са својим вероучитељом ђаконом Дарком Радовановићем, који је заслужан за то што је велики број ђака ове гимназије учествовао у активностима Верског добротворног старатељства на различите начине.

Гости су својим домаћинима понели и дарове, свеже воће, часописе Српске православне цркве и књиге. Међутим, највећи поклон, испоставиће се при растанку и за домаћине и за госте, било је само дружење.

У Дому за одрасла инвалидна лица борави око 80 станара, неки од њих су ту завршили после неке несреће, док је већи број станара који су рођени са одређеним видом инвалидитета. Ипак, ти људи су навикли да живе са својим проблемом и у овом Дому су пронашли своју нову кућу, живећи активном животом упркос томе што им је ограничено кретање.

Колика је снага воље оних који ту бораве говори чињеница да су само у претходних неколико година из овог Дома на Параолимпијским играма у Рију учествовала два такмичара, реч је о Милошу Митићу и Жељку Димитријевићу, који су са овог такмичења вратили са сребрном, односно златном медаљом.

Насмејана лица станара овог дома лако су се навикла на у почетку уздражане погледе ђака, који су се до краја посете ослободили и здружили до те мере да су им читали поезију, играли шах…

Ђаци признају да, иако свакодневно срећу инвалидна лица на различитим местима, да им овакав директан контакт са њима представља посебно искуство. Иако свако од њих познаје неког ко је стицајем животних околности непокретан, овде су тек могли да чују животне приче људи живот није мазио, али чији ведар дух оставља без текста.

Они су тако имали прилику да се друже са Душком Босанчићем, човеком који иза себе има неколико објављених књига поезије. Иако у немогућности да сам пише и поред отежаног говора Душко годинама успева да изрази своју поетску мисао и на тај начин изнова весели све оне који прате његов књижевни рад.

Овде наводимо неколико стихова Душкове песме о Земуну:

„Основан у 17. веку
У облику срцу човеку
На кеју попије по неку.
Земун увек
Младић је уз девојку
На факултету учи науку
Иде у цркву и на реку
Остаје у Земуну заувек.“

Оптимизам који се осећа у погледима станара Дома за одрасла инвалидна лица, како рече  наш Василије из ВДС-а, заправо је једина права прослава Младенаца. Захвални Господу што смо се тог дана нашли заједно са ђацима Земунске гимназије на месту на ком се учи суштина воље и борбе за живот, сви смо примили лекцију коју ћемо у животу надамо се сви успешно положити.

 

Дејан Војводић