Небески загрљај

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

На Ђурђиц празник преноса моштију Светог великомученика и победоносца Георгија 16. новембра 2016. године волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства по благослову јереја Владимира Марковића секретара посетили су децу која се лече на Институту за онкологију Србије. О поштовању Светог Георгија, Светог Ђорђа кроз векове као да говори и име празника  пуно радости и милоште, како се некад у народу тепало, говорило ономе ко се воли: од Ђурђевдан-Ђурђиц. А сам празник је пун радости јер су нетрулежне мошти светитеља непобитан или говорећи језиком науке, егзактан-емиријски доказ истинитости наше Свете православне вере у Васкрслог Господа Исуса Христа који је победивши смрт даровао, нама људима Живот Вечни.

Деца и њихови родитељи су у среду у уобичајено време чекали долазак волонтера Милосрдне секције ВДС-а који заједно са јерејем Зораном Керезовићем духовником Клиничког центра Србије редовно, сваке друге среде долазе да са децом попричају, поиграју се и од недавно приликом сваке посете отпевају по неку песму.

Увек је најважнија заједничка молитва и да деца приме Свето Причешће. Отац Зоран се помолио за сву децу на одељењу поменувши их по имену. Помолио се Господу да помогне лекарима да примене на најбољи начин оно што је постигла наука и благослови њихов труд. И да Господ Лекар душе и тела посети Својом милошћу ове младенце и као благ и човекољубив уклони сваку муку, сваку врућицу, да их помилује, спасе и исцели и да Господ да деци свако добро које им њихови родитељи желе. Отац Зоран је причестио децу окупљену у боравку док су волонтери, међу којима су били и студенти Православног богословског факултета појали Тијело Христово примите, Источника бесмертнаго кусите. Децу која нису могла да дођу отац Зоран је обишао по собама и причестио их.

Болнички дан је дуг а терапија напорна тако да разговор а посебно песма уноси ведрину и осмех на дечија лица. У дневном боравку су сви заједно певали о љубави, другарству и Светом Сави. Данило је остао у болничкој соби али је и он кад су код њега дошли волонтери запевао пуним гласом  „Нек’ свуд љубав сја, нек’ свуд љубав сја…“ Није знао за песму „Ко то грли мог Данила“ и допала му се кад су је волонтери преко телефона пустили да је чује. Желимо да Небески загрљај Бога љубави Данилу, свој деци на овом одељењу, свој деци и свима нама да снагу да пребродимо сваку болест, искушење и тегобу. Зато, као што кажу стихови ове песме, с пуним поверењем и вером: „ Загрлимо и ми Бога нашег Оца небескога али снажно бићем целим, срцем чистим и веселим“.