Улица Француска 31, I спрат
+381 11 2182 776
sekretar@starateljstvo.rs

Menu

НАША ГРЧКА БРАЋА, САВЕЗНИЦИ, ДОБРОТВОРИ И ПРИЈАТЕЉИ

АЈедно су државе и њихови властодршци, а сасвим друго – народи и њихов колективни осећај наклоности и симпатија према себи сличним, пријатељским нацијама. У том смислу, Грци су, сигурно, уз Русе наши највећи, трајни и реални пријатељи. И неретко смо грешни према њима и према свим историјским, драгоценим доказима овог вековног пријатељства.

Ми из неког чудног разлога често своје срце дајемо онима који то никако нису заслужили или су, у најмању руку, неупоредиво мање блиски Србима и Србији од оних који су били са нама и уз нас у свим епохама и упркос свим искушењима. Посебно је то случај с нашом олаком фасцинацијом Западом и њиховим најмоћнијим земљама, насупрот свим расположивим доказима о њиховој (у најмању руку) резервисаности према српском питању и нашим националним интересима…

А већ пуних годину дана (и још месец и по поврх) дипломатски представник Грчке у Србији је Његова Екселенција, Илијас Илијадис. И ниједна држава нема тако србољубивог и богољубивог амбасадора на служби у нашој мученичкој и међународним притисцима распетој земљи. Он, тако, није само представник своје државе, већ и своје отаџбине (у пуном смислу речи), улажући у своју дужност толико врлина и труда да је то заслужило сигурно много више од овог успутног записа. Али се мора од нечега почети и што већем броју људи показати шта значи ”бити истински српски пријатељ”, а из амбасадорске позиције.

Доказ за то – један у дугачком низу – је и данашње присуство грчког амбасадора Илијадиса на литургији у топчидерској цркви Светог Петра и Павла. Притом, он није стајао уз свештенике и испред иконостаса (на неком посебно истакнутом месту), већ је, по својој одлуци и осећању, службу одслушао (а дошао је на сам почетак литургије) негде у последњим редовима, међу верницима, сасвим неприметно и са великом (дипломатском кору не тако својственом) скромношћу.
Причестио се и тек на крају службе био представљен свима присутнима, и то упркос његовој жељи за анонимношћу, јер он ту није дошао да ”нешто покаже”, нити да се фотографише (зато га нисам ни ја данас снимио, да не реметим његову жељу за приватношћу). Чак није био ни у оделу, да тиме и додатно нагласи неслужбени и духовни карактер ове верничке и ходочасничке посете православном (дакле, његовом, исто колико и нашем) храму…

А господин Илијадис је, између осталог, по образовању – и теолог, па је тако овакав његов однос према Цркви и нашем недељном молитвеном сабрању још разумљивији и некако озбиљнији и значајнији. Јер нас он тако подсећа на братски став Грчке Цркве према нашем свештенству (сваки наш свештеник може да добије место и службу код њих, а и у случају доласка на литургију у ма где Грчкој, они служе директно уз присутне Митрополите, без обзира на њихово звање које у том тренутку имају), али и на великодушни и добронамерни став грчког народа према Србима, како током НАТО бомбардовања 1999-те, тако и током боравка српске војске на Крфу и у Солуну у време Првог светског рата). Грци Србе доживљавају као пријатеље и браћу и тога морамо коначно постати свесни, одајући одговарајуће признање и захвалност таквом њиховом СПОНТАНОМ, НАЈИСКРЕНИЈЕ ИСКАЗАНОМ СТАВУ.

Илијас Илијадис је и први амбасадор који је (без ичијег позива) дошао у просторије Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке (ВДС) и тамо приложио, неколико пута, свој лични новчани прилог, не желећи ни да се упише другачије, сем као Н. Н. лице (добијајући признаницу на то ”име”). А донео је и много тамо потребне робе и намирница (посебно за потребе ”народне кухиње” која сваког дана припрема на хиљаде бесплатних оброка онима којима је то најпотребније). И договорио сусрет људи из београдског ВДС-а са власницима ”Вера”, па су они, осим конкретног компанијског прилога, добили и могућност да се у свим објектима овог грчког ланца супермаркета направе специјалне огромне кутије (које ће, сад од среде, стајати одмах иза каса у сваком ”Супер Веру”), за потребе ВДС-овских, црквених ”народних кухиња”.

Све је то заслуга овог нашег скромног и тихог пријатеља, једног од оних који скривају од јавности оно што раде, не желећи да од тога праве лични маркетинг. Особина ретка и скоро па невероватна за данашње време и горка искуства нашег народа по том питању.

Зато у име свих Срба света – макар свих оних којима је њихова Отаџбина (заједно са Српском Православном Црквом) на срцу – захваљујем овом великом човеку и доброчинитељу, једном у оном племенитом низу који је започео, давних дана, наш швајцарски саборац и милостиви ”брат у Христу”, Рудолф Арчибалд Рајс!

Ми му никада нећемо заборавити (о Господу и да не говорим) овакве његове поступке и стално старање за оне међу нама којима скоро нико сем Цркве, пар добрих људи и Бога – не помаже.

”По плодовима вашим познаћу вас” још давно је речено. И биће тако, Богу хвала.

 

Преузето са фејсбук странице господина Драгослава Бокана

Special
Offers
GET EXTRA 50% OFF
Mother's Day
Sale ends in
SHOP NOW