На Очеве Милосрдна секција посетила Институт за ортопедско-хируршке болести „Бањица“

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

„Поштуј оца свога и матер своју да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи“

Волонтери Верског добротворног старатељства као и увек пред Божић се „појачаним темпом“ труде да обиђу болесне, остареле, напуштене, оне који су у затвору, да обрадују децу даровима и припреме Божићну трпезу за потребите који се хране у Црквеној кухињи Верског добротворног старатељства.

На Очеве, у недељу 5. јануара 2020. године волонтери Милосрдне секције су посетили децу и болеснике који се лече на Институту за ортопедско-хируршке болести „Бањица“. На Светој Литургији су били у болничкој капели Параклису Светог Јована Шангајског који је увек неуморно посећивао болеснике по болницама, причешћивао их и бринуо о потребитима, малој Христовој браћи. Свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Станко Трајковић а беседио протојереј.ставрофор Ратко Савић.

Да ли данас очеви чине све да њихова деца наследе икону своју и  кроз икону веру и да на тој вери буду васпитани?

Отац Ратко је беседу у недељи посвећеној Оцима почео Божијом заповешћу „Поштуј оца свога и матер своју да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи“ и говорио о значају и улози оца у породици, његовој љубави према деци и старању о њима заједно са мајком. „Отац живи за своје дете, радује се са њим, лебди над њим и жртвује се за њега. Бити отац велика је брига и велика радост. Очева брига никада не престаје. Он мора да брине о угледу своје породице, да саветује, исправља и упућује да се држе правог пута кроз живот. Да чувају образ и душу, да не застране и не пропадну у вртлогу овоземаљског људског живота“. Отац Ратко је скренуо пажњу и на једно важно питање, рекавши: „Да ли данас очеви чине све да њихова деца икону своју наследе и кроз икону наследе веру и да на тој вери буду васпитани. Јер српски народ  зна истину „што колевка зањиха“ то је право васпитање. Породица је жива ћелија и мајка хришћанског друштва.У кући се учи вера исто онако како се учи матерњи језик. Ако су родитељи чврсти у вери и деца ће ићи за њима. Благо оцу који данас на свој празник може да каже. Ово су заиста моја деца, моји доследни наследници јер су примили и усвојили све оно што је лепо и добро у мом дому, што је до сада одржавало и одржало српску православну породицу па ће њу, ако Бог да, и убудуће одржати.

Са напретком науке и културе мења се и начин живота и много тога што је некада било уступа место новом. Али има нешто што је старо а увек ново. То се не мења нити се може чим другим заменити, што никада не зстарева, што је вечно. То је Блага вест Христове науке о Царству Божијем, о љубави и бртству која је оплеменила душу српског народа. Све што је лепо и добро у српском народу инспирисано је Благом вешћу Христове Свете науке. То су позитивне вредности, оне су постале  садржај народне душе, оно најлепше и најбоље у њој. И то треба да се и одржи кроз нас. И да се и даље. данас, сутра и убудуће манифестује у нашем животу, у нашим братским односима а сачуваће се и одржати само ако се сачува српска православна, истинска породица“ рекао је отац Ратко. 

Бити отац велика је брига и велика радост

Радост литургијског сабрања и заједништва у Христу увек се при Параклису СветогЈована Шангајског подели на трпези љубави на коју су и волонтери били позвани и после које су у отишли у посету поделивши се у две групе. Једна група је са вероучитељицом гопођом Милицом Ракић обишла децу која се лече на Институиту. Друга група је са госпођом Славицом Дејановић лекаром на Институ обишла болеснике на одељњењима. Донели су воће као знак пажње, „Православље“ и „Мисионара“ а више од свега сама посета, топла реч подршке и жеље да операција буде успешна, или опоравак после ње  обрадовала је све, и млађе и старије особе које су на лечењу. Болест, и она најтежа често долази изненада. Увек је тешко али је најтеже кад оболи мајка или отац а ту је породица и мала деца. Једној таквој мајци из Грабовца код Обреновца много значи њен свештеник Небојша који је не само посећује, него увек, и кад јој је најтеже, улива наду и помаже са својом попадијом у свему. Или рамишљање оца који је, како је рекао, много радио да би сагради кућу а сада би живео и у кући од шаше само да је здрав. Честитајући празник Рођења Богомладенца Христа волонетери су се трудили да пренесу радост Јеванђељске Благовести која је засијала из Витлејемске пећине рођењем нашег Спаситеља Богомладенца Христа и која, та Блага вест уноси мир у наше душе и даје нам снаге и у најтежим тренутцима кад смо болесни и слаби.