Улица Француска 31, I спрат
+381 11 2182 776
sekretar@starateljstvo.rs

Menu

Морамо прихватити ово што је, мора се ићи даље!

Посета Специјалној болници за рехабилитацију и ортопедску протетику „Рудо“

Благи сунчани дани михољског  лета су прошли и у недељу 3. новембра 2019. године кадa су волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства дошли у Специјалну болницу за рехабилитацију и ортопедску протетику познатију као „Рудо“ у дворишту је било само неколико пацијената. Волонтери су у посету као и  обично дошли после Свете Литургије. Још су у мислима и под утиском прочитаног Јеванђеља о васкрсењу сина Наинске удовице о чему сведочи апостол и јеванђелист Лука. На реч Христову: „Момче, теби говорим, устани! И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој“. Што је записано да би и ми данас, као и очевидци овог догађаја задивљено и с трепетом могли да кажемо: „А страх обузе све, и слављаху Бога говорећи: Велики пророк подиже се међу нама, и Бог походи народ свој“ (Лк. 7, 11-16).

У овој здрвственој установи лекари, физиотерапеути и друго медицинско особље труде се да људима који су претрпели тешка оштећења екстремитета, посебно ногу кроз процес рехабилитације помогну и оспособе их да се служе протезама и наставе да воде активан, нормалан живот. Наше посете су увек љубазно примљене од особља и пацијената. Обишли смо их по собама, разговарали и поделили воће и „Православље“. И овом приликом смо видели да су узроци тешких телесних оштећења углавном обољења крвних судова и дијабетес или   повреде при руковању пољопривредним и другим машинама. Саобраћајне несреће су такође често узрочник ових повреда а дешава се и да до оштећења долази због падова.

О томе нам је говорио најстарији међу пацијентима осамдестседмогодишњи чика Жика из Врчина кога смо упознали у његовој соби. После успешне операције кука пао је, повредио се и зато је сад у Стационару на рехабилитацији. Радо је причао о себи. Био је поштар, има радни стаж од тридесет година и исто толико је у пензији. Волео је свој посао, нема куће у коју није ушао и донео пошту, обрадовао се заједно са укућанима и поделио радост и тугу. Пуно је пешачио а када је дошло време возио је и мотор. Фотографије, које нам је показао, су му драга успомена на то време. Верује да је свако  рођен за нешто и то треба с вољом да ради. Слава му је Свети Никола, славио је увек славу посно, то му је од чукундеде и његових старих. Знало се, за славу обавезно шаран од четири до четири и по килограма сећао се чика Жика. У време комуниста његови гости су за Божић пре него што се послуже печеницом требали да кажу Христос се роди! а ко није хтео није могао да се послужи. Као неко ко воли и зна да ради још увек пуно ради у својој башти из које  је донео украсну тикву коју нам је поносно показао. У браку је педесет седам година, има две ћерке и унуке и праунуке. На питање шта је савет за дуг живот чика Жика је одговорио: „Ко се дуго смеје, дуго живи. Смех је лек за све. Једино што ме године газе“. Захвалио нам је на посети и поздравио нас: „Нек сте живи и здрави и сретни од моје стране.“

Од собе до собе, од сусрета до сусрета упознајемо различите животне судбине. Један наш саговорник, избеглица из Хрватске због дијабетеса је изгубио ногу. Три пута је гледао смрт у очи. Спасао га је Свети Никола, његова крсна слава тако је рекао. После свега што је доживео он, као и многи други тражи мир и утеху. Упознали смо и једног старијег човека из околине Ваљева који нам је одмах рекао да је из краја Светог владике Николаја и оца Јустина и да је виђао оца Јустина и бивао у цркви на Литургији на којој је он служио. О реалним, животним проблемима говорио је један млађи човек коме су обе ноге ампутиране. Он би радо викендом ишао својој кући али нема приступ улазу у зграду и покушава да нађе решење за то да би кад заврши рехабилитацију могао да се креће користећи своја инвалидска колица.

Телесна оштећења и инвалидитет мењају живот из корена и оно што се некад подразумевало као најнормалније: устати, ходати, држати у руци више не важи. „Морамо прихватити ово што је, мора се ићи даље!“ са неким посебним смирењем говорили су наши саговорници дајући тиме и нама пример да никад у животу не треба клонути. И да видећи њихов труд размислимо како проводимо наше дане, колико благодаримо Господу на здрављу и колико се трудимо да умножимо таланте које нам је Он поверио.

Special
Offers
GET EXTRA 50% OFF
Mother's Day
Sale ends in
SHOP NOW