Мој живот је у Божијим рукама

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
У Недељу Мироносица посвећену женама Мироносицама првим сведоцима Христовог Васкрсења, 22. априла 2018. године волонтери Верског добротворног старатељства су после Свете Литургије посетили Дом Стационар у Диљској. Као и увек, љубазно су примљени од запослених у Стационару, а с посебном радошћу од његових корисника који су због болести или старачке немоћи непокретни или тешко покретни и зато зависе од туђе неге и пуно им значе ове посете и дружења.

[vc_row][vc_column][vc_column_text]

У Недељу Мироносица посвећену женама Мироносицама првим сведоцима Христовог Васкрсења, 22. априла 2018. године волонтери Верског добротворног старатељства су после Свете Литургије посетили Дом Стационар у Диљској. Као и увек, љубазно су примљени од запослених у Стационару, а с посебном радошћу од његових корисника који су због болести или старачке немоћи непокретни или тешко покретни и зато зависе од туђе неге и пуно им значе ове посете и дружења. Многе од њих волонтери познају, знају њихове животне приче и труде се да са њима поделе сећање на лепе или тешке тренутке. И да окрепе њихову веру у Васкрслог Господа Христа и пренесу Васкршњу радост Његове Победе над смрћу. Корисници Стационара су углавном везани за постељу или колица, не могу да посећују храм и да долазе на Свету Литургију, а многи од њих због безбожног режима у коме су одрастали и живели не познају довољно нашу православну веру, а желели би то.

Дан је био сунчан, дрвеће тек олистало тако да су волонтери после разговора у трпезарији и обиласка корисника по собама дружење наставили у дворишту Стационара чије су просторије светле, врло лепо уређене и чисте. Заједно су се мало забавили с „пахуљицама“ од маслачка кога је било пуно на травњаку Стационара. Разговарали су и са оцем Серафимом коме много недостаје манастир и манастирски живот. Он је делимично покретан и са радошћу је рекао да је ове недеље био на Светој Литургији и да се труди да недељом иде у Цркву на Свету Литургију. Радо се придружио Тамари и Тањи из Милосрдне секције у појању Васкршњег тропара којим су оне улепшале ову посету. Мада су оца Серафима, кад се разболео лекари „отписали“, он се у Стационару лепо опоравио и мирно каже: „Мој живот је у Божијим  рукама“.

[/vc_column_text][vc_separator][vc_video link=“https://www.youtube.com/watch?v=FQZ53_-GKqs“][vc_separator][vc_column_text]

То би и нама требало стално да буде у срцу и на уму јер би се онда увек трудили да све што радимо и како живимо посматрамо мерилима вечности и Христове победе над смрћу коју је за нас извојевао отворивши нам двери Царства Небеског.

[/vc_column_text][vc_separator][vc_masonry_media_grid grid_id=“vc_gid:1524751049233-1e494a29-d695-2″ include=“27094,27095,27096,27097,27098,27099,27100,27101,27102,27103,27104,27105,27106,27107″][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][/vc_column][/vc_row]