Милосрдна секција посетила Дом Бежанијска коса

Share on facebook
Share on twitter
Share on email

Можда су добра воља, љубав према животу и ближњем тајна  дуговечности.

На нашем животном путу нисмо никада сами јер, „Главно оружје нас Хришћана, Христових следбеника је Христос, Његово присуство у нама и Његова сила и нада а то је потврдио речима у Јеванђељу које гласи: Ево Ја сам са вама у све дане до свршетка времена“ рекао је у својој проповеди протојереј-ставрофор Стеван Мрђен на Светој Литургији у Капели Свете Петке у Геронтолошком центру Београд, Дому Бежанијска коса у недељу 1. марта 2020. године на којој су били и волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства. Проти Стевану који је началствовао Светом Литургијом саслуживали су јереј Александар Миловановић, ипођакон Зоран Бобић и чтец Милан Исаиловић а Капела је била мала да прими све станаре  Дома који су дошли на богослужење.

Прота Стеван је духовник Дома Бежанијска коса и већ дуги низ година као добри пастир брине о нашим најстаријим и често занемоћалим суграђанима, обилази их, исповеда, причешћује и сваке недеље и о празницима служи Свету Литургију у капели Свете Петке заштитнице овог Дома. Рекавши да се налазимо у покладној недељи пред почетак Великог Часног поста прота Стеван је казао да „О посту морамо да изменимо свој живот и своје навике и да се преобразимо на боље. Чекају нас разне тешкоће и многа искушења која морамо да пребродимо у борби против  злог духа. Али, поред присуства и силе Христове Господ Исус је препоручио још неко оружје у борби против зла које ми сами себи, а с Његовом помоћи треба да прихватимо. А то су: покајање, милосрђе, непрестана молитва и радост у Господу  Исусу, страх од Суда и душевне пропасти, опраштање увреда, драговољно подношење страдања за Њега, причешћивање Његовим Светим тајнама и пост. Ускршњи пост је за опраштање грехова и ради Живота вечног. Данашње Свето Јеванђеље нам говори о посту а оно гласи: „Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш небески неће опростити вама грехе ваше“ рекао је између осталог у својој врло поучној беседи прота Стеван посебно истакавши  да нам је својим примером Господ показао како моћно оружје је пост, тим оружјем је Он победио Сатану у пустињи.

Када постоји жеља и добра воља лако је поставити трпезу љубави. Тако је било и после Свете Литургије у Капели Свете Петке. Захваљујући труду свештенослужитеља при Капели и помагача постављена је трпеза љубави, која се сваке недеље и празника припрема, на којој  је поред окрепљења за тело духовно заједништво било окрепљење за душу.

Наш водич у краћем обиласку Дома била је деведесетчетворогодишња госпођа Ана Ковачевић. Она нас је спонтано одвела у просторију за радну терапију коју води госпођа Јасмина Обрадовић. Ту смо чули животну причу госпође Ане и упознали занимљиве станаре Дома који су вредно припремали своје радове за предстојећу продајну изложбу која ће се одржати у просторијама Дома средином наредне седмице. Видели смо врло лепе плетене торбе, украсне предмете урађене техником попут мозаика и оригиналне аранжмане с украсним ускршњим јајима. Ту је била и једна ведра девојчица, ћерка госпође Јасмине, која је, њен осмех је говорио, уживала у дружењу са станарима Дома и такође вредно радила. Мушки члан ове радионице је говорио о свом животу у Америци и великој жељи да се врати и живи у својој земљи.

Госпођа Ана је својом виталношћу и ведрим духом оставила на нас посебан утисак иако јој живот није био ни мало лак. Рецимо само да је као врло млада као волонтер помагала у збрињавању рањеника са Сремског фронта који су били смештени у згради Пољопривредног факултета у Земуну што је определило њену будућу професију медицинске сестре. Она је волела свој посао, волела је да помаже људима што се задржало до наших дана. Позната је у Дому да радо на својој шиваћој машини хоће да нешто поруби или поправи. А своју добру вољу је показала и према нама кад се понудила да нас одведе да оставимо сестрама воће које смо донели за станаре Дома. Можда је та добра воља, та љубав према животу и ближњем тајна њене дуговечности.