Лепо је кад вас дочекају раширених руку

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско карловачке су у недељу 29. маја 2016. године после Свете Литургије посетили наше најстарије суграђане у Дому Стационару у Диљској који је у саставу Геронтолошког центра Београд. Јеванђеље о сусрету Господа и жене Самарјанке које се чита ове недеље нам открива да поред обичне воде неопходне за живот Господ Исус Христос Својим доласком даје и нешто много више и вредније „воду живу“ неопходну за живот вечни. Тај сусрет на Јаковљевом студенцу усмерава нашу пажњу и мисли на Његово обећање: „Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети. А који пије од воде коју ћу му Ја дати неће ожедњети до вјека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни“ (Јн. 4,5-42). Неизмерна је милост и велики дар Божији „вода жива“. Тај дар је тако велики да би цео наш живот требали да посветимо његовом задобијању. Зато је велика наша одговорност да ли и како „пијемо“ „воду живу“. Да ли се у животу трудимо само да захватимо „обичну“ воду као првобитно жена Самарјанка? Или је наш живот вођен Јеванђелским заповестима Љубави и жељом да вода коју нам Господ даје  буде у нама „извор воде која тече у живот вечни“.

Волонтере Милосрдне секције је испред Стационара „дочекало“ неколико корисника који су по лепом времену били напољу. У посету су волонтери као обично донели воће, „Православље“ и овог пута извесну количину постељине. Разговарали су са корисницима у дневном боравку у приземљу и на првом спрату и обишли кориснике везане за кревет по собама. У Стационару се збрињавају првенствено  непокретна или теже покретна лица којима је у потпуности потребна туђа нега и помоћ. Све је врло уредно и чисто. Види се домаћа атмосфера и да се управа и особље труде да се корисници осећају као код куће. Слабост и немоћ у великом броју случајева нису последица великих година него различтих болести које су често наступиле неочекивано и потпуно промениле њихов живот. У тако преломним ситуацијама у животу најјасније се увиђа и прави разлика између пролазног и вечног. Разговор и лепа реч свима пуно значи, посебно особама које нема ко да посети. Волонтери се труде да Васкршњу радост, радост због„воде живе“ колико је то могуће пренесу на друге и тако помогну да  корисници Стационара лакше и с надом носе своје слабости и немоћи.