Лекције из Јеванђеља се најбоље памте ако се љубав покаже на делу

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
Ведри и насмејани ученици првог разреда Земунске гимназије су заједно са својим разредним старешином и вероучитељем ђаконом Дарком Радовановићем 26. априла 2018. године у преподневним часовима дошли у посету младима у Дневном боравку „Сунце“ који се налази на Бежанијској коси у саставу Центра за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју Београд.

[vc_row][vc_column][vc_column_text]

Ведри и насмејани ученици првог разреда Земунске гимназије су заједно са својим разредним старешином и вероучитељем ђаконом Дарком Радовановићем 26. априла 2018. године у преподневним часовима дошли у посету младима у Дневном боравку „Сунце“ који се налази на Бежанијској коси у саставу Центра за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју Београд. Уверен да се „лекције“ из Јеванђеља најбоље памте ако се љубав покаже на делу ђакон Дарко је позвао своје ђаке,  а они су се врло радо одазвали, да волонтирају у Црквеној кухињи Верског добротворног старатељства и учествују у раду Милосрдне секције. Јер, како нам је ђакон Дарко почетком другог полугодишта школске године када су ђаци почели да долазе у ВДС и Црквену кухињу и волонтирају рекао: „У учионици могу нешто да причам, да покажем неки видео али то не може да замени однос човека са човеком лицем у лице, дело милосрђа“. Кроз Црквену кухињу је ево прошао већ цео први и трећи разред, око три стотине ученика који кажу да је диван осећај кад виде да су неком помогли.

Руководилац Дневног боравка „Сунце“ госпођа Марина Видојевић и госпођа Јована Крстић главни дефектолог и запослени су, врло љубазно примили ученике веронауке Земунске гимназије, њиховог вероучитеља ђакона Дарка и чланове Милосрдне секције ВДС-а. Осврнувши се на посету претходне групе ђака са њиховим вероучитељем Дарком госпођа Јована је рекла и касније поновила: „Било је прелепо. Никад до сад нисмо доживели да се неко тако дружи са овом децом, да схвати колико је то њима битно, да њима то много значи, таква ствар“.

Госпођа Јована је укратко упознала ђаке са радом Дневног боравка, једним од два највећа у Центру и његовим корисницима међу којима су особе с аутизмом, које су тог дана биле на другим активностима, и особе с Дауновим синдромом. Да би их ученици боље разумели приказан је филм „Хромозом више“ о животу корисника у Дневном боравку, њиховим интересовањима и потребама. Особе с Дауновим синдромом имају сметње у менталном развоју али воле да буду активне, да ураде нешто корисно и да то виде, да се друже и певају. Колико воле и цене оне који о њима брину у Дневном боравку најлепше је у филму изразио један младић рекавши за госпођу Јовану: „Волим је као комад круха“.

Гости су са госпођом Јованом обишли просторије боравка у којима се организују различите активности за кориснике а затим сишли у пространо двориште где су се са њима дружили и учествовали у спортским играма које су васпитачи организовали. Играла се одбојка, стони тенис, бадминтон, бацао фризби, надвлачио конопац и играо фудбал на мале голове. Важно је било учествовати, не и победити. Све се одвијало уз шалу и у добром расположењу. Иако је било прилично топло а Сунце јако то ником није сметало. Запослени су се потрудили да обезбеде сунцобране и све послуже соковима. После спортских активности дошло је време за оно што млади у боравку највише воле, за музику. Ђакон Дарко се трудио да разуме и испуни сваку музичку жељу. Међу првима је била песма „Добро јутро, ово изнад нас је небо“ коју су  са ђаконом који је свирао гитару певали сви, његови ђаци и млади из боравка а пратила су га и  два ученика на својим гитарама.

Ђаци Земунске гимназије су дошли искрено, чистог срца и то се у дружењу са младима ове установе осетило што је на најлепши начин изразила  главни дефектолог госпођа Јована Крстић рекавши: „Предивно, били су пресрећни. Никад до сада није било такве интеракције са неким са стране. Били су активни а они  уживају да буду радно активни, да их укључимо да све раде као ми. Они су као анђели, не могу да помисле ништа зло. То што је ђакон свирао гитару за њих је непоновљиво и незаборавно. Музика је једина активност која нас све повезује и сви уживају у њој.“ Додали би и љубав, љубав је та што нас све повезује  што су ученици Земунске гимназије овим дружењем верујемо показали и осетили.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_masonry_media_grid grid_id=“vc_gid:1525310441882-b03f3955-9f68-2″ include=“27145,27146,27147,27148,27149,27150,27151,27152,27153,27154,27155,27156,27157,27158,27159,27160,27161,27162,27163,27164,27165,27166,27167,27168,27169,27170,27171,27172,27173,27174″][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_video link=“https://youtu.be/Q87iGxeFow0″][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_video link=“https://youtu.be/fFa6Z3HpJjo“][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][/vc_column][/vc_row]