Kаплари милосрђа

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

Дана 12. марта у посети Црквеној кухињи Верског добротворног старатељства били су ученици I-9 Земунске гимназије. Заједно са својим вероучитељем ђаконом Дарком Радовановићем, коме је ово девето одељење које доводи на испомоћ у Црквену кухињу, они су се тог јутра упутили из Земуну да би били на корист суграђанима којима је помоћ потребна. Долазак у кухињу реализује се у оквиру блок наставе, коју ученици планирају унапред, како би читав један дан били слободни и активно учествовали у послужењу.

Ретке су прилике да млади људи данас буду социјално ангажовани, па нам се самим тим чини да се изгубило милосрђе, оно које је толико пута потврђено у историји српског народа. Они на часовима историје могу да чују за светле примере, а имали смо их толико  само у ХХ веку. Почев од Дијане Будисављевић, вероватно најсветлијег примера међу таквима, а било их је још. У тренуцима када су животи људи били у питању одважни појединци су смогли снаге и храбрости да направе нешто за те људе. Ови ђаци који су дошли на испомоћ у Верско добротворно старатељство знају за Дијану Будисављевић, они су овога пута својим примером покушали да утичу на друге појединце, своје другаре да свако на свој начин у овим, иако не ратним, али ипак економски тешким годинама за нашу нацију учине гест вредан поштовања.

Брзо по доласку они су се размилели по кухињи, нудећи помоћ куварима и осталом oсобљу. Мање или више вични да припомогну ипак су брзо, свако за себе, пронашли неко место у иначе узаврелој атмосфери Црквене кухиње. Једни су сипали пасуљ, други секли хлеб, трећи сервирали салату, било је и оних који су били задужени за прављење дезерта, тај дан на јеловнику је био сутлијаш са маком. На крају су се прихваили и прања посуђа, а за све време трајања ручка смењивали су се у читању Пролога.

Иако у почетку бојажљиво, они су се временом опустили па су уз осмех учинили да један од првих пролетњих дана у престоници, корисницима остане у још лепшем сећању.

Тако су њих 15 заправо постали прави амбасадори милосрђа. Они којима је једини мотив да помогну другима на овај начин показују једини прави начин да се практично дела.

Када кажемо да нам је потребна здрава нација, тада мислимо пре свега на то да једни другима будемо онакав ослонац какав се памти из времена наших најславнијих борби за слободу. Сетимо се само оних 1300 каплара који су без изузетка, сви као један и уз песму, кренули на Колубару. Тек стасали младићи, такорећи дечаци били су највеће охрабрење већ посрнулом народу, који се видећи њих који се пробијају и јуришају, многи од њих у свој последњи јуриш, подигао и смогао снаге за отпор бројнијем непријатељу.

Не треба имати дилему да је наш национални спас и обнова опет у рукама ових голобрадих младића и њихових другарица. Зато слике њихових насмејаних лица док помажу тамо где је помоћ најпотребнија представљају велико охрабрење данас нама да се заједно дижемо у вери и нади за бољу будућност коју наша омладина наговештава као пролетњи дани пре званичног почетка пролећа и новог почетка.