Улица Француска 31, I спрат
+381 11 2182 776
sekretar@starateljstvo.rs

Како је лепо што сте дошли! Ви сте најбољи, ви сте најлепши!

Share on facebook
Share on twitter
Share on email

Посета деци у Специјалној болници за церебралну парализу и развојну неурологију Клинике за рехабилитацију ,,Др Мирослав Зотовић“

На Детињце први од празника породичне љубави који непосредно претходе Божићу у недљу 22. децембра 2019. године волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства су посетили децу у Специјалној болници за церебралну парализу и развојну неурологију Клинике за рехабилитацију ,,Др Мирослав Зотовић“. Као и увек претходно су били на Светој Литургији у цркви Светог Апостола и Јевађелисте Луке којом је началствовао протојереј-ставрофор Ђуро Шуша старешина ове болничке капеле и духовник Клинике. Црква је била пуна верног народа. Међу присутнима је било бивших пацијената Клинике које је прота Ђуро за време њиховог лечења обилазио, исповедао и причешћивао. Његову очинску, пастирску бригу они не могу да забораве и радо долазе код оца Ђуре на Литургију и разговор. Прота редовно посећује болеснике, исповеда и причешћује их нарочито пред операције. О великим празницима, као сада за Светог Николу причестио је седамдесет двоје болесника што говори о велико духовној потреби међу људима који болују и лече се на овом лечилишту.

Отац Ђуро је честитавши деци њихов празник у краћој беседи скренуо пажњу на једно важно  питање: „Да ли ми осећамо да смо ми деца Божија? Да ли ми осећамо да смо ми боголика бића?“ Говорећи о томе како је било тешко жени која је осамнаест година била згрчена, из Јеванђеља по Луци (Лк.13,10-17) рекао је да „и ми имамо ко зна колико злих духова и да и ми често не можемо да се исправимо према Господу и погледамо у Небеса јер је наш разум помрачен, јер га ми помрачујемо својим делима, својим понашањем и својом нељудскошћу. Настојте браћо и сестре да се чистите кроз овај пост и кроз молитву, да чистите душе своје и разум свој. Да би осетили колико толико ону топлину што су мудраци осетили у пећини када се Христос родио“.

После трпезе љубави под „ведрим“, али кишним небом постављене испред цркве волонтери су са оцем Ђуром отишли код деце која су већ била у дневном боравку. Једна девојчица се посебно обрадовала доласку оца Ђуре и покушала је својом руком да дохвати његову браду. Свако је пришао једном дететету, успоставио са њим контакт и трудио се да га нечим забави. Разговарали смо и са родитељима деце који су били у њиховој пратњи. Обрадовао нас је велики помак код једне девојчице коју већ дуго познајемо. Љубазно нас је примила дежурна медицинска сестра Јасна која нам је рекла када смо се интересовали за неку децу, да су она отишла после завршене школе или својим кућама или у неку установу социјалне заштите.

Међу децом су верујемо и будући спортисти. О томе говоре прве медаље. Горан је освојио две медаље за освојено треће место у боћању а девојчица Нада медаљу у такмичењу бадминтоном. Она је са свима разговарала, скакутала између столова и испратила нас неком врстом песмице коју је у том тренутку смислила „од среће“: „Како је лепо што сте дошли! Ви сте најбољи, ви сте најлепши!“.

Може ли се лепше завршити један сусрет, једна посета, и то на Детињце, него речима ове девојчице? Неколико волонтера је затим са мати Јелисаветом посетило мати Доротеју монахињу манастира Ваведења Пресвете Богородице Добрске Ћелије која је на Клиници на рехабилитацији после можданог удара. Она се захваљујући бризи лекара и медицинског особља уз Божију помоћ полако  успешно опоравља а њен живи поглед као да говори колико жарко жели да се потпуно опорави и врати у свој манастир и служи Богу што и јесте најважнији задатак у нашем животу.