Један чокот из завичаја

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства по благослову јереја Владимира Марковића секретара редовно посећују домове у саставу Геронтолошког центра Београд. У октобру, месецу који је посвећен бризи о старим особама волонтери су после недавне посете Дому Стационару у Диљској посетили у недељу 16. октобра 2016. године Дом Карабурма у Пљешевичкој. У посету су дошли после Свете Литургије око подне и донели воће, јабуке и мандарине и последњи број „Православља“.

У Дому се налазе углавном покретна лица а мањи број корисника, који не силазе у трпезарију  волонтери су обишли по собама, разговарали са њима и поделили воће. Није лако кад стигну године и „изда снага“ и лепа реч, мала пажња и спремност да се саслуша животна прича  много значи. Поготову ако неко тугује због губитка најмилијих, посебно сина или ћерке па му је потребна утеха. Увек кажемо да највише може помоћи и утешити Господ и Мајка Божија ако им се обратимо молитвом.

Све је у Дому врло уредно и чисто, види се да особље које нас је љубазно примило о свему води рачуна. Већ је било време ручку и волонтери су корисницима који су били у великој трпезарији поделили воће и „Православље“. Уз пут су „у лету“ разговарали и  разменили поздраве са људима који су дуже у Дому и које већ познајемо.

Међу њима је и господин Јован Тица кога увек посетимо у његовој кућици, гарсоњери испред које он има малу и веома лепу башту коју с великом љубављу и знањем гаји. Поред цвећа у њој је винова лоза а има и јагода. Далеко од родног Книна из кога је због ратних дејстава избегао и оставио свој дом, пун је оптимизма и поносан на своју децу и њихове породице. И на медаље, две златне и једну сребрну за пикадо и за „Човече не љути се“ које је освојио на такмичењу београдских клубова и домова Геронтолошког центра Београд. Врло је као Далматинац поносан на винову лозу, чокот је из његовог завичаја, која рађа на београдском асфалту. Господин Тица је за нас његове драге госте  убрао најлепши грозд, сладак и врло лепог укуса.

Упознали смо и ново лице Драгомира одраслог у време богоборног комунизма који није крштен и који би сада желео да се крсти. Рекли смо да ћемо помоћи да оствари ову жељу и да ћемо радо доћи на његово крштење.

Проблеми старих су најчешће здравље, усамљеност и сиромаштво. Они су велики и породица, друштво и Црква треба да чине највише што могу да се ови проблеми реше. Али на старост би требало гледати и из јеванђељске „перспективе“. Како се лично припремити и помоћи другима, старима и немоћнима да могу као свети апостол Павле рећи кад дође тај моменат „Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах“ (2.Тим,4).