Истанчана душа хришћанска

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

У Београду, на Карабурми у  Диљској улици бр. 2 налази се Дом за старе – Стационар Геронтолошког центра Београд, који је намењен збрињавању непокретних или теже покретних лица,  односно лица којима је у потпуности потребна туђа нега и помоћ.

Старији људи се суочавају са многим потешкоћама, које могу утицати на то да се осећају угрожено и запостављено. Поред здравствених проблема и честог сиромаштва, осећају се и усамљено и отуђено. Али они поседују искуство и животну мудрост која може бити драгоцена помоћ младима. Из тих разлога потребно их је, у складу са њиховим интересовањима и могућностима, укључити у  разне видове дружења и ангажовања.

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке редовно посећују станаре  Дома  у Диљској и труде се да  им пруже подршку и искрено саосећање.

И ове недеље 07. маја 2017.г. после Свете Литургије отишли смо у посету нашим драгим суграђанима. Када смо обишли оне који су везани за кревет, дружење смо наставили у лепо уређеном дневном боравку Дома. Станари Дома често желе да са нама разговарају о вери, а овог пута су пожелели да се и заједно помолимо пре ручка што смо радо учинили. Разговарали смо  и о књигама које читамо а госпођа Љиљана Живановић  нам је прочитала своје нове песме. Каже да у свакој ситуацији у којој се осећа немоћно  или јој је тешко, уместо да буде несрећна због тога она напише песму.

„Ко хоће да буде хришћанин треба најпре да постане песник. Душа хришћанина треба да је истанчана, да је осетљива и осећајна, да лети, вазда да лети, да живи у ‘сновима’. Да лети у бескрај, међу звезде, до величанства Божјег, у тишину.“ каже Свети Порфирије Кавсокаливит и као да описује госпођу Љиљану али и многе друге станаре овог Дома који са вером и надом носе своје слабости и немоћи.

Подржимо их и помолимо се за њих.

Понекад  је довољно само бити поред некога неко време, загрлити га, бити љубазан и саслушати га. Некада ни речи нису потребне. Најважније је показати искреност, љубав и пажњу.