Улица Француска 31, I спрат
+381 11 2182 776
sekretar@starateljstvo.rs

Menu

И мали знак пажње деци пуно значи

Посета Милосрдне секције Дому „Дринка Павловић“

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Топчидеру у којој се близу два века служи Света Литургија сабрао се у недељу 30. јуна 2019. године на Службу Божију у великом броју верни народ а међу њима и волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства који су после Службе отишли у посету Дому за децу без родитељског старања „Дринка Павловић“. У години кад обележавамо велики јубилеј Осам векова аутокефалности Српске православне цркве наше светиње, почев од најстаријих, сведоче да је Господ Исус Христос исти јуче и данас и у векове јер, као некад рибаре на Галилејском језеру, Он и данас сабира и води за собом оне који имају очи да виде и уши да чују Његов глас. Наш народ од времена Светог Саве упркос свих тешкоћа и невоља кроз које је прошао и пролази труди се да иде за Њим узаним јеванђељским путем који води у Живот вечни.

Међу сабраним на Литургији којом је началствовао јереј Владимир Марковић старешина храма било је пуно младих особа и младих родитеља са малом децом који су активно учествовали у богослужењу што говори да данас у савременој градској вреви они мисле на спасење своје душе и брину о спасењу своје деце. По деци се могло видети да су им Црква и богослужење нешто блиско. Они у храму преко пута певнице имају свој кутак где се окупљају под окриљем икона Пресвете Богородице Млекопитатељнице и Тројеручице и иконе Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, празника Цвети на којој могу видети сличну себи децу како поздрављају Христа Спаситеља.

У беседи после прочитаног Јеванђеља отац Влада је говорио о томе како је и кога је Господ наш Исус Христос одабирао себи за ученике и следбенике:

-Пролазећи покрај језера Галилејског Он бира просте рибаре, људе чистога и доброг срца који су радили свој посао. Пазите, радили посао од кога су живели и хранили своје породице. И какав дар? Какав чудесан сусрет са Њим са Господом нашим Исусом Христом. Шта би то требало данас вама да се деси да оставите свој посао од кога живите и тако пођете? Не бисте пошли у нешто што је несигурно, него бисте пошли за неким ко вам је улио највећу сигурност, поред кога се осећате заштићено да више не размишљате ни о послу, ни о породици, ни о храни, ни о оделу, ни о чему.

Бог очекује од нас да ми проповедамо и да бранимо истину Јеванђеља својим животом

Такво су одушевљење они имали кад су срели Христа. Да баце мреже, каже Јеванђеље! Да оставе мреже и да пођу за Њим! То су били они исти људи који су после Васкрсења Христовог кад им се Он Васкрсли појавио и јавио дали и живот, пошли на добровољно страдање. Није само посао, храна, одело и породица него је и живот био у другом плану.

Бог очекује то и од нас који смо крштени и који смо наследници ових апостола: Петра, Андреја…, све дванаесторице. Ми смо њихови наследници свако у својој области, свако у своме послу којим се бави. Бог очекује од нас да ми проповедамо и да бранимо истину Јеванђеља својим животом“. Отац Влада је као диван пример тога узео за пример дечака из парохије сад стасалог млдића који је управо положио пријемни испит за два тешка факултета. Он је као мали почео да долази у олтар и годинама је с чистом дечијом душом и искреном вером помагао у току богослужења а и пред друговима је сведочио своју веру и оне међу њима који су желели доводио је у Цркву. Кад је то радио као дете и тако мисионарио сигурно ће наставити и као одрасла особа и зрела личност. Своју беседу отац Влада је завршио рекавши:

-Пазите! Христос је зашао по Галилеји, тако се завршава ово Јеванђеље, и излечио сваку болест и сваку немоћ. Зна Он да смо ми слаби, прости, никакви. Зна Он да је нама помоћ потребна. Али тад нам даје кад смо искрени, кад се искрено обратимо, кад се искрено покајемо. Да би Гопод дао да овај апостолски пост завршимо као победници, а победници ћемо бити ако у себи поправимо макар мало. Нека вас Господ све благослови“.

Током богослужења имали смо утисак да је отац Влада одушевљење, полет апостола о коме је говорио хтео и сам да пренесе на верни народ молитвеном усрдношћу којом је служио Свету Литургију.

У лепо сређеној и пуној цвећа порти верни народ се окупио у пријатној хладовини испред недавно обновљеног Митрополитовог конака да радост литургијског сабрања подели, да разговара и мало се окрепи и освежи. Деца су отрчала да се љуљају, клацкају и играју. Волонтери који до тада нису били у Митрополитовом конаку су га разгледали и затим отишли у посету Дому за децу без родитељског старања „Дринка Павловић“. Прдружио им се Немања, младић који је живео у Холандији а кога је срце вукло да дође у Србију и боље упозна своју православну веру, језик и научи иконопис. Са волонтерима је као појачање у посету кренуо и господин Данило с гитаром.

Сви су нас питали када ћемо опет доћи

Деца која бораве у Дому су знала да долизимо и у трпезарији су нас већ чекала, углавном мања деца. Убрзо су дошла и старија деца а љубазан домаћин је била госпођа Ивана Павловић специјални педагог. У Дому тренутно борави око тридесеторо деце. О њима се предано старају њихови васпитачи и друга запослена лица у Дому где им је обезбеђен смештај, старање о здрављу, васпитање, помоћ у образовању и оспособљавање за рад. Једна група деце је у време наше посете била у манастиру Светог Стефана у Сланцима где радо иду недељом.

О Сланцима нам је са задовољством говорио Иван. Он се пре око два месеца крстио у манастиру и овако је о томе говорио: „Захвалан сам Богу што сам сад Његов слуга. Господ Исус Христос је Цар Славе и Он ће увек трајати. Кад дођем у Сланце, у манастир осећам се лепо, осећам милину, осећам мир, срећан сам, осећам пуно себе (испуњен сам, хтео је да каже)“. Сећамо се да је Иван волео да пева химну Светом Сави па смо је пред одлазак отпевали сви заједно.

Децу смо послужили воћем и чоколадним бананицама и разговарали са њима док је господин Данило свирао на гитари. Донели смо им и фтотографије из једне од наших посета што их је посебно обрадовало. Већа деца која уче енглески језик у школи су се трудила да се са Немањом споразумеју на енглеском. Иако је почео распуст највише смо причали о школи а са девојчицом која се успешно бави рвањем о медаљама које је освојила на такмичењима. Дружење смо завршили Светосавском химном коју смо заједно отпевали. Сви су нас питали када ћемо опет доћи. Тај њихов позив и њихова жеља је нама подстицај да дођемо поново, саслушамо их, разговарамо са њима и шалимо се. То је само мали знак пажње, али и мали знак пажње пуно значи овој деци која немају право детињство и надамо се да је вид подршке њиховим васпитачима и свима у Дому који о њима брину.

Special
Offers
GET EXTRA 50% OFF
Mother's Day
Sale ends in
SHOP NOW