Улица Француска 31, I спрат
+381 11 2182 776
sekretar@starateljstvo.rs

Menu

Хвала вам што сте ми помогли да схватим да живот може да буде леп!

Посета Милосрдне секције ВДС-а Дому „Јован Јовановић Змај“

За волонтере Милосрдне секције Верског добротворног старатељства увек је радост да се недељом после Свете Литургије окупе и по благослову јереја Владимира Марковића генералног секретара посете неку од установа социјалне заштите Београда или болницу. Врата ових установа су захваљујући разумевању и љубазности управе и запослених за ВДС широм отворена а и срца наших ближњих који у њима бораве или се лече који воле ова дружења и радо нас примају.

На празник зачећа Светог Јована Крститеља у недељу 6. октобра 2019. године волонтери су после Свете Литургије посетили Дом за децу без родитељског старања „Јован Јовановић Змај“ у саставу Центра за заштититу одојчади, деце и омладине Београда.

Горе имајмо срца! Позива нас свештеник у току Свете Литургије а свако јеванђелско зачало које се прочита поучава како да наше срце одвојимо од везаности за пролазне и пропадљиве ствари којима обилује наш свакодневни живот. И Јеванђеље о талантима које је ове недеље прочитано указује на озбиљност нашег живота. Господ нам кроз причу о господару који је полазећи на пут позвао слуге своје и предао им благо своје и, вративши се после дугог времена, тражио да му оно што им је предао умножено врате  говори да је такав и наш живот. И да ћемо оног дана кад станемо пред Лице Његово положити рачун да ли смо „благо Његово“ које нам је предао, таланте које је примио свако од нас, умножили и умножено вратили. Само тада ћемо, ако смо таланте умножили,  чути оне судбоносне речи: „Добро, слуго добри и верни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега“ (Мт. 25, 14-30).

Иако је дан био прохладан, јесењи кад смо стигли у двориште Дома „Јован Јовановић Змај“ деца су истрчала, знали су да ћемо доћи. Одмах смо им поделили школски прибор а воће, школски прибор за другу децу и „Звонце“ су нам они помогли да унесемо. Са нама је дошла Сандра коју смо упознали у овом Дому и која у њему живи и студира. Дуго се познајемо и Сандра нас волонтере, Милосрдне секције  ВДС-а,  мисионарске  људе и волонтере  Милосрдне секције Храма Светог Александра Невског сматра својом  породицом и заједно са нама иде у посете.

Дружњење је почело песмом „Ми смо деца Неба, Оца небеског“  коју је, а затим и песму о Светом Сави,  чим смо ушли самоиницијативно отпева један дечак.

Кад смо га касније док је на крају наше посете одлазио певушећи „Ми смо деца Неба“ питали зашто воли ту песму рекао је „Зато што волим Бога“. Девојка која студира и са којом смо и раније разговарали нам је врло расположено рекла да је на другој години основних студија и да има пуно плановима. Много јој значи што је била на Међународном скупу младих који бораве у домовима за децу без родитељског старања или у хранитељским породицама који је одржан у Пољској. Окупивши се око нас деца су била радознала и пуна питања о свему, и о Богу и вери. Читали смо заједно „Звонце“. Једна девојчица нам је показала свој дечији ксилофон. Зна да свира по нотама и преписала је ноте једне песме из „Звонца“ али је рекла да ће нам други пут нешто одсвирати.

Сандра је као добар домаћин припремила послужење за нас. Показала нам је своју собу и блок у коме борави са својим вршњацима. Све је било врло чисто и уредно и њена соба у којој су се у кутку за молитву поред икона налазиле и фотографије с наших дружења и из посета. Кад смо се вратили у дневни боравак Сандра је желела нешто да нам покаже. Држећи у рукама свеску са фотографијама и њеним запажањима, „порукицама“ рекла је: „Ово је наша свеска, мислим на „Невски“ и ВДС“. Замолили смо је да из овог малог „летописа“ нешто прочита. Сандра се прво устезала да гласно изговори своје најтананије мисли и осећања. Одлучила је ипак да нешто прочита.  Изабрала је оно што је записала о  Василију Ковачевићу запосленом у ВДС-у, координатору рада Милосрдне секције. За Сандру је Василије, Васа „Човек који је целог живота делио љубав напуштенима, одбаченима, заборављенима и болеснима. Човек са великим срцем! Прави пример правог Хришћанина.“

Нисмо очекивали да ће нам Сандра припремити једно тако лепо изненађење. Она нам је показала да поред летописа које ми припремамо и штампамо  постоји и летопис много важнији. Летопис записан у срцима који сведочи да оно што чинимо из љубави према Богу и ближњем отвара пут  до људског срца и повезује нас једне са другима.

Као што у „летопису“ Сандриног срца, који је у траговима  записан у њеној свесци коју нам је показала између осталог стоји:

-Хвала драгом Богу на свему и што ми је дао прилику да упознам мисионарске људе: Биљу, Ружу, Бранку, Веру, Васу, Ивану, Соњу, Љубицу, Драгану, Славицу, Мирјану, Милицу, Тијану, Богдана, Мирославу, баку Љубицу, Петра, покојну Миру, оца Вају. Хвала вам! Што сте од мене направили још бољу особу, што сте ме научили правим вредностима, што сте били ту, уз мене, кад нико није… Хвала вам што сте ме научили о духовном животу, што сте ме волели и давали љубав коју никад нисам имала. Хвала вам што сте ми помогли да схватим да живот може да буде леп,…“

И ми смо благодарни Богу на сусрету са Сандром и Сандри на њеној љубави и поверењу. Што смо њена велика породица у којој је она нама животни пример да се уз Божију помоћ, уколико Му искрено верујемо и молимо се и одлучни смо и храбри могу превазићи све животне ситуације и искушења и да живот упркос свему јесте и може бити леп.

Special
Offers
GET EXTRA 50% OFF
Mother's Day
Sale ends in
SHOP NOW