Господ једно ускрати, друго обогати

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

У све бржем животном темпу и све већој понуди најразноврснијх забава

које најчешће остављају у души празнину прослављамо, за многе можда неприметно,

празнике породичне љубави и слоге Детињце, Материце и Очеве. У недељама које непосредно претходе прослави Рождеста Христовог симболичним међусобним везивањем и даривањем родитеља и деце прослављамо и величамо љубав као најчвршћу и најсигурнију везу међу њима која свему одолева и која је најлепши поклон Богомладенцу Христу. Јер ако је испуњена љубављу и слогом породица је домаћа црква и храм Божији.

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства су на Детињце у недељу 17. децембра 2017. године после Свете Литургије посетили Установу за децу и младе „Сремчица“. Неколико корисника нас је радосно дочекало на капији комплекса у коме се налази овај Дом у коме борави око 300 младих и деце с умереним, тешким и тежим интелектуалним сметњама. Исто тако радосно дечаци су помогли да се унесе јужно воће и средства за хигијену које су  волонтери донели и одвели су нас у велику салу где смо наставили дружење. Мати Јелисавети, која предаје веронауку у Баричу и Малој Моштаници, јадан од дечака је одмах на улазу поставио, како је рекла, небеско питање „Како је у Цркви“.

Врло љубазно нас је дочекала и примила госпођа Вања Аничић дефектолог, васпитач. У знак пажње и захвалности поклонила је ВДС-у икону Васкрсења Христовог рад корисника Дома и припремила врло укусан компот којим нас је уз помоћ деце послужила. Дечаци су нам одмах рекли да је слава Дома Свети краљ Милутин и показали икону Светок Краља коју је урадио њихов друг и наменски столњак спцијално за славу, њихов рад. Ове године је на слави Дома био отац Серафим из манастира Свете Тројице Бијеле Воде са групом „Србче“. Деца слушају њихове песме и нама су пустили да чујемо како „Србче пева Богу“.

Док је госпођа Вања Аничић припремала компот да се послуже и деца једна девојчица која ће сутра прославити рођендан је спонтано рекла: то је најбољи васпитач, најбоља мајка на свету. Разуме нас као да смо њена деца.

На питање да нам каже нешто о свом послу госпођа Вања је рекла:

-У овом Дому сам двадесет година.

Шта Вас да тако кажем држи да овде радите толике године, посао са овом децом и младима  није ни једноставан ни лак?

-Љубав према њима.Чини ми се да је привилегија што могу да радим овај посао. То је мој унутрашњи осећај, не мисле сви исто. И ја сам овде сазревала, почела сам  са децом кад су у били мали, поред мене су расли као моја деца и направили смо неку везу. Ушла сам и дубље у нашу православну веру. Та пажња за коју су они ускраћени, коју би имали да су у породици, а они немају породицу, а ви им ту пажњу и љубав пружите они то осећају. Њихове могућности су скромне, али то што могу да врате је велико. Они су ускраћени с једне стране, с друге стране мислим да су њихова осећања, њихова емпатија јачи него код деце која живе у породици. Господ једно ускрати, друго обогати. Неко не препознаје њихову чистоту, искреност, код њих нема лицемерја“.

Госпођа Вања нам је још рекла да је Свети краљ Милутин слава и заштитник Дома јер је он претеча социјалне бриге и заштите код нас. То нас је подсетило на житје Светог Краља у коме се каже да „Не само што су се к њему стицали од свију градова, крајева и села, и из околних земаља, безбројни ништи, страни и потребити, хроми, слепи и губави, него је и он сам ишао ноћу тајно по народу и невидљиво за друге руком чинио издашну милостињу“.

Деца су са волонтерима разговарала и где је било потребно споразмевала се уз помоћ другова. Показивали су своје ликовне радове и пожелела да одиграју партију кошарке. То смо оставили за други пут јер је напољу вејао снег. Уз помоћ волонтера Филипа отпевали смо заједно неколико песма међу којима су биле песме „Божић, Божић благи дан,…“, „Ој Бадњаче, бадњаче,…“, „Постоји једно царство,…“

Овом и свим другим посетама Милосрдне секције Верског добротворног старатељства волонтери својим ентузијазмом и љубављу желе да кажу и покажу да је у Цркви радосно и лепо. И они сами прликом ових посета могу пуно да науче. Као у овој посети Дому у Сремчици да деца која не могу да препознају и науче пуно тога што могу друга деца, осећају и препознају недостатак родитељске љубави. И да ова деца  умеју веома добро да препознају љубав и пажњу коју им неко пружа и да узврате, најискреније и  на најлепши могући начин.