Гледај ме срцем, да би ме боље разумео

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

У Средопосну, четврту недељу Великог часног поста 18. марта 2018. године волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства су са ђаконом Браниславом Јоцићем замеником секретара ВДС-а посетили Установу за децу и младе „Сремчица“. Сабрали су се у седишту ВДС-а у Француској 31 дошавши из својих храмова после свете Литургије да заједно посете младе који бораве у овом Дому, друже се са њима и поделе воће, „Православље“, „Мисионар“, „Светосавско звонце“ и школски прибор. И да донесу и пренесу колико је то могуће радост вере. Вере у Бога о чијој моћи и значају сведочи цело Јеванђеље као и ово које је данас прочитано на Литургији (Мк. 9. 17-31).

Врло је потресан догађај о коме говори Јеванђеље, када се отац обраћа Господу да му исцели сина кога је мучио „нечисти дух, нијеми и глухи“. На Спаситељев одговор  „Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује“ отац са сузама вапи „Вјерујем, Господе, помози мојему невјерју“ и исповедивши своју веру бива услишен. На питање ученика зашто они нису успели да помогну оцу који им се обратио за помоћ Господ их  прекорева за неверовање и открива: „Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом.“ Наш живот у Цркви, наш богослужбени и литургијски живот посебно сад у време Великог Часног поста помаже нам да не подлегнемо погодностима савремених техничко технолошких  достигнућа и комфора који она пружају и да у нашем животу и свету око нас видимо духовну димензију. Да знамо да је, као у време овог догађаја тако и нама данас Јеванђеље једини путоказ у животу јер је сам Господ Исус Христос рекао; „Ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота (Јн. 8,12).“

Одмах на улазу великог и лепо уређеног дворишта Установе за децу и младе „Сремчица“ налази се пано с добродошлицом „Гледај ме срцем, да би ме боље разумео“. Ова порука с мало речи пуно говори а сусрет и дружење са младима који овде живе потврђују да се „очима срца“ најбоље види и разуме. Волонтере Милосрдне секције ВДС-а и ђакона Бранислава љубазно је дочекала директорка  Установе госпођа Гордана Ковић изразивши жељу да се са ВДС-ом унапреди сарадња. У току дружења са младима ђакон Бранислав је са госпођом Вањом Аничић координатором стручног рада разговарао о животу у Дому и могућим  видовима сарадње. Госпођа Вања је рекла да би желели да појачају сарадњу на конкретном нивоу. Посебно им је потребна помоћ за обуку младих у ручном раду и техници пачворк која се негује у Женској радној секцији ВДС-а. Такође би желели помоћ око учешћа младих Дома с њиховим радовима на изложби која ће се организовати за Врбицу.

Госпођа Вања је као и приликом претходне посете била врло љубазан домаћин. Припремила нам је послужење, кафу и топлу лимунаду коју су њени штићеници, миљеници свесрдно и с радошћу послужили. Госпођа Вања је завршила дефектологију и овде се како је рекла „инфицирала“. Заволела је децу и младе којима је поред велике бриге и неге потребна љубав, коју им  она несебично пружа због чега је види се сви воле и неки кажу „то нам је мама“. Радо говори да је слава Установе Свети Краљ Милутин који се сматра претечом социјалне заштите у Србији. Прошле године је гост на слави Дома био отац Серафим из манастира Свете Тројице код Љубовије са групом „Српче“. Млади радо слушају њихове песме и овом приликом су их пустили за време наше посете.

Сметње у развоју младих који живе у овом Дому отежавају споразумевање али не и говор срца. Поглед, гест, загрљај, жеља да се фотографише, да се буде у друштву имају своје, не вербално значење и пуно говоре. Било је и правих питања  и интересовања да се открије нешто ново и упозна далеки свет. Када је једна девојчица поменувши Јапан сазнала да се међу волонтерима налази девојка која зна јапански одмах је пожелела да јој напише име на јапанском. Тамара је то врло радо урадила написавши на јапанском, по жељи девојчице, и имена њених другарица и другова.

Можемо, не само у шали, рећи: тамо где се гледа и говори срцем можемо се  увек споразумети, па ако треба и на јапанском. Важно је само отворити очи и погледати, као што се пева у химни Дома „ Моја Сремчица“.

Отвори очи да погледаш,
и ми смо деца треба да знаш.
Нама твоје љубави треба,
нежан поглед и парче неба.