Народна кухиња се налази у склопу православне цркве у Београду. Њихов посао је да праве храну за бескућнике и људе који немају где и шта да једу. Занимљиво код овог места је што се у тој малој просторији кухиње налазе искључиво волонтери који су постали пријатељи, путујући и радећи заједно. То су људи који су у пензији или имају неке друге приходе за живот, а своје слободно време проводе овде и раде јако напорно, искључиво из добре воље.
Многи нису у могућности да волонтирају, нити би свако требао. Али поента је да људи проводе време јако неквалитетно, окружујући себе незадовољством које је делом оправдано, али делом и није. Ови људи су бирали да своје време другачије проведу. Иако имају своје муке и проблеме у своја четири зида, одабрали су да имају посао који им улепшава, а некад отежава живот, кроз који упознају људе, друже се, забављају, али и напорно раде.
Најбитније – исход тог времена је да рад и мало доброг дела од неколицине људи, храни стотине који не могу и немају где друго да се хране. Ако свако да по мало, можда ће некоме значити много.
Велико хвала Василију и свим овим драгим људима, што су учинили да се осећам као део екипе и што су дозволили да документујем део њиховог времена и рада.
Фотографије и Текст – Анђела Петровски
Преузето са странице BALKANIUM.RS
