vds-logo+text
spc-sr

Ерасмус + (Erasmus +)

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија и митрополита Китруса, Катерине и Платамона Г. Георгија, као пројава дугогодишњег пријатељства и плодоносне сарадње са Грчком православном црквом, у организацији ВДС-а и Канцеларије за младе „Св. Фотије“ из Катерине, група омладинаца из Србије узела је учешће на омладинској размени под покровитељством европског програма мобилности младих- ERASMUS +.

Овогодишња размена је спроведена под радним називом “Opening of the Horizont” , и тицала се важне и надасве актуелне тематике очувања традиционалних заната у дигиталној ери, а у духу заштите животне средине.

На пут за Грчку смо се запутили након Литургије у винограду Александра Невског у Београду, покрај ВДС-а, овенчани путничким благословом. Пут је текао пријатно и неометано те смо у Зворонос крај Катеринија стигли у касним вечерњим сатима.

Осмочлана дружина, сачињена од три генерације (прошлогодишњих, овогодишњих, и догодишњих) полазника летње призренске духовне школе. Чинило нам се да је управо зато сваки тренутак одисао духом благодати косовског завета. Ово се осетило већ током прве вечери, док смо се зближавали и поверавали једни другима.

Света српска Земља, чије су се големе и спасоносне Лепоте разгореле у нама, нашла се као заједничка тачка и свепрожимајућа вредност наше мале групице, која је сасвим природно изабрала да туристичку димензију овог путовања освети поклоничким карактером. Тако се и удесило да смо неретко уместо на плажу хитали у обиласке манастира, а место дуже дремке на Свету Литургију, сведочећи да “нам је све дозвољено,али нам није све на корист”. Изузетан благослов излио се на нас, када је након Свете Литургије, пред сам повратак у Србију, у велелепном Храму Св. Петке у Катеринију, старешина овога Храма пред нас изнео мошти незнатног броја Светитеља и Угодника Божијих.

Како смо били једна од првих пристиглих група, сутрадан смо Литургију прославили у храму Вере, Наде, Љубави и мајке им Софије, покрај коначишта. Мало је рећи да су наши добри Оци Јован Прокин, Владимир Марковић и Сава својим присуством, љубављу и пажњом увеличали читаво наше путешествије.

По доласку, вечери смо проводили под ведрим небом, са нашим Оцима, у разговорима који су се распламсавали до дубоко у ноћ.

И беху то разговори попут разговора оне двојице са својим Учитељем на путу за Емаус, када се путници запитаху “Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?” И својим казивањем Учитељ им развеја сваку невеселост, потврдивши да је С нами Бог! Целоживотно путујући ка Емаусу (Извору) потребно је само да пожелимо да “путовање буде дуго, пустоловина пуно и сазнања. И много летњих јутара да буде, кад ћеш- с којим ли радости, са захвалношћу!- ући у луке први пут виђене”, како нам се у антологијској песми “Итака” препоручује.

Као и раније, учесници размене су били богослови из Румуније, града Ђурђу и млади православни Пољаци из града Лублин. Програм пројекта је обухватао обилазак традиционалних домаћинстава и манастира који се баве производњом меда, вина, традиционалних сирева, чајева, као и мозаика. Организован је и обилазак археолошког налазишта у Аиону, националног парка планине Олимп, вожња бродом, обилазак плаже у Нео Полиу…

Пружила нам се јединствена прилика да током утакмице Србија-Грчка одемо у Катерини и заједно с Грчким учесницама уживамо у надметању наших тимова! Било је доста времена за слободну организацију тако да смо посетили манастир Св. Исака Сирина, а цео један дан смо обилазили Светиње града Солуна.

Потресно величанствене успомене у мени буди Литургијско сабрање о празнику Велике Госпојине. Литургијом је началствовао Митрополит Георгије, уз саслуживање јереја Румунске и Српске православне цркве. Славословље је велелепно произношено на три језика, што је у мојој души побудило дубоку радост и бесконачну захвалност припадања ” једној,светој, саборној и апостолској Цркви”. Размишљала сам о универзалности и католичности наше Цркве, која изражава целост и пуноту Истине коју проповеда независно од Њених демографских и географских димензија. О нашој Цркви, у којој бродимо морима живота, и која нам увек даје аутентична и свеукупна средства за излечење и обожење људске природе. О нашој милој православној Цркви, која је једина кадра да преображава историјско време у којем се наше постојање развија- у Вечност, а простор- у Царство Небеско, већ сада и овде.

Велика је радост и част што смо имали прилику да упознамо и поразговарамо са свештеником Синишом Никитовићем из Нишког ВДС-а “Добри Самарјанин”, који је такође саслуживао на Литургији.

Последњег дана, пред самим крајем програма Митрополит нас је лично посетио и поделио сертификате успешно завршеног пројетка!

…Вратиш се са путовања, свакодневица неумитно наставља да се котрља, тривијалности мучно развлче твоју миљем испуњену душу, али предели којима си путовао наставе да путују кроз тебе богатећи дух, разигравајући машту, испуњавајући те час слатком меланхоличним чежњом, час те обливајући радошћу и благодарношћу на, од Господа, датој ти прилици. Дакле, сад се путовање, то непрестано путовање ка Итаки, наставља, измештајући се са географских координата, на унутрашње светове.

Баш као што у Дантеовој Божанској комедији, на крају Пакла читамо: ” И зато изађосмо, да видимо звезде”. Изађи,изађи..а оне ће даље осветлити пут ка неслућеним просторима, хоризонталама и вертикалама живота, које изграђују крстообразно Биће по лику и подобију Божијем.