Духовске задушнице молитвено обележене у Дому за одрасла инвалидна лица

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

Да „Бог није Бог мртвих, него живих; јер су Њему сви живи“ као што каже Господ у Јеванђељу (Лк. 20,38) се на посебан начин исповеда, осећа и обележава  када се молитвено сећамо наших упокојених рођака и пријатеља. Колико нам то значи можда нисмо свесни кад можемо да одемо на гробље, у Цркву, прислужимо свећу за покој душе, дамо имена за помињање, закажемо да свештеник одржи помен или парастос. Али постоје многи људи којима је због здравствених или неких других, обективних околности та могућност ускраћена.

У Дому за одрасла инвалидна лица који су на Духовске задушнице 15. јуна 2019. године посетили волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства с посебним осећајем се ишчекивао долазак јереја Лазара Војводића духовника у Параклису Светог Архиђакона Стефана при КБЦ „Бежанијска коса“. Када је отац Лазар стигао у  трпезарију Дома и почео припреме за служење Свете Литургије  један број станара је био присутан а други су полако пристизали. На столу су већ били постављени жито, вино и свеће које је за своје покојнике приложило неколико станара. Ово су биле прве задушнице да свештеник долази у Дом да служи заупокојену Литургију и парастос за покој душа покојника станара Дома.

Божанствена служба је почела и скромна трпезарија је постала јединствено место сусрета Живог Бога и људи, нас живих и наших ближњих упокојених у Господу. Отац Лазар је поменуо имена свих присутних за здравље и поменуо имена упокојених која су дали присутни. Он је причестио присутне станаре Дома и у пастирској беседи им се обратио   рекавши:

Они који су у месту цветном, у месту светлом они су нас подигли да се сусретнемо једни са другима, да будемо једни другима браћа, да се помогнемо

-Окупили смо се у једном сусрету, у једном трену у вечности где се показујемо не само пред живима него се показујемо пред нашим покојнима и молимо се за њих да душе њихове настани Господ поред Себе, да буду у незабораву. Ово је сад наш дар незаборава. А ви сте поднели жртву, поднели сте велику жртву јер сте у телесној немоћи а не и у духовној немоћи. Али сте свакако принели жртву, зато што сте дошли овде. И ми смо неку жртву принели. Жртвицу малу да изађемо из свог комформитета и да се сусретнемо са вама у љубави, у овој љубави братској, сестринској. Јер сви ми смо на неки начин инвалиди. Ви сте инвалиди по сили Божијој а ми смо инвалиди духовни да тога често нисмо ни свесни. Али благодарећи вама ми ојачавамо и добијамо смисао. И благодарећи вама и вашој истрајности и вашем не роптању над својим болом ми се учвршћујемо на путу Господњем. И благодарећи вама ми се радујемо онда када би хтели да будемо тужни. Зашто? Јер ви налазите смисао у борби свакодневној,  реалној, са животом, са најтривијалнијим проблемима које ми потпуно пренебрегавамо и заборављамо а неке друге ситнице су нам постале крупнице.

Тако благодарим вама што мене дижете духовно као свештеника и подсећате ме и све нас подсећате да треба да приђемо вама. И да Господ Сам каже, када га питају. Где си Ти Господе у целој причи, да парафразирам. Где Те ми видесмо, када Те ми посетисмо, када Те ми напојисмо, када са Тобом разговарасмо, кад се зарадовасмо са Тобом?

Пазите какав је то чудесан повод? Упокојени су нас спојили. Нас духовно посрнуле, вас физички изнемогле. Они који су у месту цветном, у месту светлом они су нас подигли да се сусретнемо једни са другима, да будемо једни другима браћа, да се помогнемо“.

Ако Бог да овде ће да заживи параклис

Отац Лазар је у току Литургије  поменуо новопредстављену слушкињу  Сандру, једног великог борца са свим животним проблемима која се упокојила претходног дана. Рекао је „да се сетимо Миладе, да се сетимо нашег Дулета“ и позвао да сетимо свих наших које смо волели и да будемо једни другима на помоћ духовну и корист. Осврнуо се и на молитвени живот у Дому рекавши:

-Ако Бог да овде ће да заживи параклис, наћи ће се одговарајући простор за ваше молитвене потребе. Имамо благослов Патријарха и подршку директора ваше установе. Ми смо овде већ „заређали“ Литургије. Прва је служена  на Бадњи дан. И убрзо на Светог Василија Великог, на  Богојављење, Сретење, Благовести и сад  на Задушнице. Већ смо од ових пара које смо за то време скупљали купили два чирака и две велике врло лепе иконе, Пресвету Богородицу и Христа Спаситеља. Имамо покровац за Часну трпезу. Ето наша Црква живи. Благодарим свима вама што сте дошли Богу да се помолите. Ништа важније нисте могли сад да урадите за покој ваших, и за вас и за њих. Ово је практично наша духовна заједница. Ако Бог да да једног дана буде и параклис.“. 

После заупокојене Литургије отац Лазар је заједно са неколико браће и сестара који редовно долазе на Литургију у Параклис Светог Архиђакона Стефана при КБЦ „Бежанијска коса“ поделио свеће окупљеним станарима Дома и затим одслужио парастос поменувши имена упокојених која су они дали и прелио жито. Сви су послужени житом и погачом и малим послужењем укључујући поморанџе и банана које су донели волонтери.

У Дому смо провели још неко време. Са Антонијом смо ишли до њене собе разговарали и били почашћени кафом коју смо на њену молбу припремили. Од Душка Босанчића, песника Дома смо добили песму „Мајка“ коју објављуемо. У дворишту смо се поздравила са екипом која је играла шах и нашим познаником из Камеруна који нас је поздравио широким осмехом. Иако је већ било врло топло Антонија нас је испратила скоро до аутобуске станице. Ми не знамо трептај срца станара Дома у току Свете Литургије, Светог Причешћа и парастоса за њихове најмилије покојнике. То је познато само Господу, њима и онима за које су се молили и не може се изразити само речима: „Много нам је значило“ како су нам рекли. Искрено се надамо да ће се остварити њихова жеља да се устале богослужења и нађе одговарајући простор за молитвене потребе и Дом добије свој параклис.

Мајка
Мајка ми причала
У Грмечу је била
Шест ноћи ноћила
На снегу је у рату гладовала
Са смрзнутих јела
Лед лизала
Да би преживела,
Породицу формирала
Душка родила
Човека одгојила.
Мајка.

Душко Босанчић