Дружење уз гитару у дому „Јован Јовановић Змај“

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

У прву недељу Великог Часног поста, Недељу Православља 25. фебруара 2018. године молитвено смо обележили сећање на велику победу наше Свете Православне цркве и одбрану праве вере. Сама Црква јесте војујућа овде на земљи и  ова велика победа од пре више од једанаест векова и све друге до дана данашњег дају и нама снагу и непоколебљиву веру да војујемо за Царство Небеско и спасење душе. Јеванђеље које је тог дана прочитано на Светој Литургији говори нам о сусрету Господа са апостолом Филипом, који се на Спаситељев позив „Хајде за мном“ одмах одазвао и Натанаилом који је одмах дошао да види дуго очекиваног Месију кад га је  апостола Филипа позвао „Дођи и види“ (Јн.1, 43-51). Јеванђеље кроз овај сусрет усмерава нашу пажњу на два момента: Спаситељев позив  „Хајде за мном“ и  Филипов „Дођи и види“  који су и нама духовни компас на животном путу. Јер  Христос позива  сваког од нас да га следимо и  одлучно идемо за Њим носећи свој крст. И да се трудимо да живимо тако да својим примером јеванђељске љубави подстакнемо ближње да и они  „Дођу и виде“,  дођу  у  Цркву и сретну Христа Спаситеља.

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства су ове прве недеље Великог Часног поста после Свете Литургије дошли у посету Дому за децу без родитељског старања „Јован Јовановић Змај“. Имали су овог пута „појачање“, групу студената Православног богословског факултета који су са својим пријатељима дошли да обиђу децу, нешто им отпевају и одсвирају и поделе пакетиће са слаткишима и верском штампом. У спонтано оформљеној музичкој групи били су студенти: Душан Дробиловић, председник за хуманитарни и волонтерски рад у студентском Парламенту Факултета, Игор Илић, Душан Ђорђевић и њихови пријатељи Милица Петровић и Нешка Ранчић ученице средњих музичкких школа које сарађују у активностима студената и Радисав Драгојевић. Студенти су са децом успоставили врло добар контак и приредили мали концерт испунивши и неке њихове музичке жеље а дечацима који су то желели помоглида су да одсвирају неколико акорда на гитари. Наша драга познаница Сандра са којом смо прошле године у новембру прославили њен двадесети рођендан је прочитала своју песму „У тихој ноћи“. По завршетку овог малог концерта студенти су поделили деци пакетиће а мати Јелисавета иконице и мали молитвеник.

Волонтере је посебно обрадовало што  Сандра  напредује са школовањем. Уредно полаже испите и врло је задовољна што обавља  праксу у једној пекари. Похађа и курс за неговатељице. Жели да помаже другима. Почела је са Милосрдном секцијом храма Светог Александра Невског да иде у посете. Много  јој  значи  што се крстила  и волонтерима које је позвала у своју собу показала је крсно платно и иконе које се налазе у њеној соби. На страници кревета код главе Сандра је ставила икону Мајке Божије а на зиду поред њеног кревета је неколико фотографија Патријарха Павла на чијем гробу је била кад су их васпитачи водили  у манастир Раковицу. Њене песме које објављујемо говоре да је пут којим је прошла био тежак али да је Сандра имала довољно снаге и подршке да све то превазиђе и да ће уз Божију помоћ и велику подршку васпитача Дома остварити своје жеље и планове.

 

Мајка

Дубина душе јеца за мајком
и тихим именом је зове мајко.
Дођи да ти кажем шта ме мучи, да ти плачем.
……
Плачем у себи да нико не види.
Гледам сви срећни са својим мајкам.
Ти ту ноћ сам са собом плачеш,
надаш се да ће твоја мајка доћи од некуд.

 

У тихој ноћи

У тихој ноћи, сви кад нестану чује се шапат самоће.
У којој никог нема, само ветар који дува и звезда која сја.
Из долине чујеш глас који те дозива, у тихој ноћи сви кад нестану.
Остајеш сам испод звезда и једног брега,
и на сав глас вичеш и нико те не чује.
Само тиха ноћ те чује, све шта би рекао.
Све што би рекао, у тихој ноћи, остаје у ноћи, само.
Тиха ноћ и ти, две тишине које заувек остају тишине.
У тихој ноћи настаје чудан глас који те дозива,
чује се чудан глас стрепње који те тихо и тихо дозива.

Кренеш ка том, гласу мрачне улице пуне наде и бола.
Кренеш па станеш па се запиташ:
Шта ја тражим у тихој ноћи?
Тражим кључ који је давно изгубљен и остављен тамо негде, далеко.