Посета Дому „Моша Пијаде“
Божићни пост је почео и ми се уз пост и молитву, два крила човечије душе која је уздижу ка Богу и дела милосрђа припремамо за сусрет са Богомладенцем Христом. У Верском добротворном старатељству Архиепископије београдско карловачке по благослову генералног секретара јереја Владимира Марковића се поред редовних активности Старатељства већ полако врше припреме да се за Светог Николу обрадују вишедетне породице, а за Божић припреми већ традиционална празнична трпеза за потребите који се хране у Црквеној кухињи и користе помоћ других ресора Старатељства и поделом божићних пакетића обрадују њихова деца.
Прве недеље поста 2. децембра 2018. године волонтери Милосрдне секције ВДС-а су после Свете Литургије посетили Дом „Моша Пијаде“ за децу без родитељског старања у саставу Центра за заштиту одојчади, деце и омладине „Звечанска“. Апостол који је прочитан на Светој Литургији као да нас управо сад, на почетку поста опомиње да улазимо у период појачане духовне борбе и да зато морамо „јачати у Господу, и у сили моћи Његове“ и „обући се у свеоружје Божије, да би смо се могли одржати против лукавства ђаволскога.“ Свети Апостол Павле нас одмах и упућује како да се духовно наоружамо рекавши да треба: да станемо и опашемо бедра своја истином и обучемо се у оклоп правде,…а изнад свега да узмемо штит вере,… и кацигу спасења и мач Духа, који је реч Божија (Еф 6, 10-17).
Деца су нас нестрпљиво очекивала тако да су волонтери који су колима први стигли одмах ушли у Дом. Брзо је успостављен контакт са децом која су била у дневном боравку. Дежурна васпитачица нас је љубазно примила. Рекла је да у Дому тренутно борави тридесет осморо деце узраста од шест година, која се припремају за полазак у школу, до осамнаест година. Уколико студирају штићеници могу остати до двадесет шест година у Дому. Прошле године је њих четворо завршило факултет. Наш стари познаник Алан са којим смо често разговарали је такође завршио школовање и ради у Хајату у посластичарници.
Дружење је почело разговором, а настављено је песмом уз звуке клавира. Певали су и волонтери и деца. Најпре заједно песме које сви знају: „Светосавску химну“, „Ко удара тако позно“, химну „Боже правде“, „Ој Косово, Косово“ и „Густа ми магла паднала“, а потом су Деца отпевала неколико песама по свом избору. Након деце волонтери су отпевали песме које деца можда нису била у прилици да раније чују: „О Маријо славна“, „Људи ликујте, народи чујте“ и „Ми смо деца Неба“. Вероватно би и ове песме певали, кад би их чешће слушали јер само оно што се познаје може да се заволи и научи. За клавир је сео и мало свирао и Георгије најмлађи члан Милосрдне секције. Са млађом децом која су све будно посматрала се цртало, правили бродићи од папира, „вежбала“ математика, рачунало колико има крем бананица у кутији и разговарало. О свему, па и о вери. Један дечак је рекао да често иде у Цркву и да се моли, да није крштен и да би волео да се крсти. Исто је рекао и пожелео један његов другар. Мало већа девојчица се распитивала за молитве и кад је добила иконицу Спаситеља с молитвом Оче наш рекла је да зна ту молитву и да би волела да зна још неке молитве.
Сва деца па и деца са којом смо се дружили у току ове посете осећају да ли им прилазите искрено, с пажњом и жељом да их обрадујете. Она узвраћају осмехом и поверењем. То волонтерима пуно значи и подстиче их да дођу поново, да их не забораве и да их помињу у својим молитвама Богомладенцу Христу.
