Дру­же­ње уз зву­ке кла­ви­ра

Посе­та Дому „Моша Пија­де“

Божић­ни пост је почео и ми се уз пост и моли­тву, два кри­ла чове­чи­је душе која је узди­жу ка Богу и дела мило­ср­ђа при­пре­ма­мо за сусрет са Бого­мла­ден­цем Хри­стом. У Вер­ском добро­твор­ном ста­ра­тељ­ству Архи­е­пи­ско­пи­је бео­град­ско кар­ло­вач­ке по бла­го­сло­ву гене­рал­ног секре­та­ра јере­ја Вла­ди­ми­ра Мар­ко­ви­ћа се поред редов­них актив­но­сти Ста­ра­тељ­ства већ пола­ко врше при­пре­ме да се за Све­тог Нико­лу обра­ду­ју више­дет­не поро­ди­це, а за Божић при­пре­ми већ тра­ди­ци­о­нал­на пра­знич­на трпе­за за потре­би­те који се хра­не у Цркве­ној кухи­њи и кори­сте помоћ дру­гих ресо­ра Ста­ра­тељ­ства и поде­лом божић­них паке­ти­ћа обра­ду­ју њихо­ва деца.

Прве неде­ље поста 2. децем­бра 2018. годи­не волон­те­ри Мило­срд­не сек­ци­је ВДС-а су после Све­те Литур­ги­је посе­ти­ли Дом „Моша Пија­де“ за децу без роди­тељ­ског ста­ра­ња у саста­ву Цен­тра за зашти­ту одој­ча­ди, деце и омла­ди­не „Зве­чан­ска“. Апо­стол који је про­чи­тан на Све­тој Литур­ги­ји као да нас упра­во сад, на почет­ку поста опо­ми­ње да ула­зи­мо у пери­од поја­ча­не духов­не бор­бе и да зато мора­мо „јача­ти у Госпо­ду, и у сили моћи Њего­ве“ и „обу­ћи се у све­о­руж­је Божи­је, да би смо се могли одр­жа­ти про­тив лукав­ства ђавол­ско­га.“ Све­ти Апо­стол Павле нас одмах и упу­ћу­је како да се духов­но нао­ру­жа­мо рекав­ши да тре­ба: да ста­не­мо и опа­ше­мо бедра сво­ја исти­ном и обу­че­мо се у оклоп прав­де,…а изнад све­га да узме­мо штит вере,… и каци­гу спа­се­ња и мач Духа, који је реч Божи­ја (Еф 6, 10-17).

Деца су нас нестр­пљи­во оче­ки­ва­ла тако да су волон­те­ри који су коли­ма први сти­гли одмах ушли у Дом. Брзо је успо­ста­вљен кон­такт са децом која су била у днев­ном борав­ку. Дежур­на вас­пи­та­чи­ца нас је љуба­зно при­ми­ла. Рекла је да у Дому тре­нут­но бора­ви три­де­сет осмо­ро деце узра­ста од шест годи­на, која се при­пре­ма­ју за пола­зак у шко­лу, до осам­на­ест годи­на. Уко­ли­ко сту­ди­ра­ју шти­ће­ни­ци могу оста­ти до два­де­сет шест годи­на у Дому. Про­шле годи­не је њих четво­ро завр­ши­ло факул­тет. Наш ста­ри позна­ник Алан са којим смо често раз­го­ва­ра­ли је тако­ђе завр­шио шко­ло­ва­ње и ради у Хаја­ту у посла­сти­чар­ни­ци.

Дру­же­ње је поче­ло раз­го­во­ром, а наста­вље­но је песмом уз зву­ке кла­ви­ра. Пева­ли су и волон­те­ри и деца. Нај­пре зајед­но песме које сви зна­ју: „Све­то­сав­ску хим­ну“, „Ко уда­ра тако позно“, хим­ну „Боже прав­де“, „Ој Косо­во, Косо­во“ и „Густа ми магла пад­на­ла“, а потом су Деца отпе­ва­ла неко­ли­ко песа­ма по свом избо­ру. Након деце волон­те­ри су отпе­ва­ли песме које деца можда нису била у при­ли­ци да рани­је чују: „О Мари­јо слав­на“, „Људи ликуј­те, наро­ди чуј­те“ и „Ми смо деца Неба“. Веро­ват­но би и ове песме пева­ли, кад би их чешће слу­ша­ли јер само оно што се позна­је може да се заво­ли и нау­чи. За кла­вир је сео и мало сви­рао и Геор­ги­је нај­мла­ђи члан Мило­срд­не сек­ци­је. Са мла­ђом децом која су све буд­но посма­тра­ла се црта­ло, пра­ви­ли бро­ди­ћи од папи­ра, „вежба­ла“ мате­ма­ти­ка, рачу­на­ло коли­ко има крем бана­ни­ца у кути­ји и раз­го­ва­ра­ло. О све­му, па и о вери. Један дечак је рекао да често иде у Цркву и да се моли, да није крштен и да би волео да се крсти. Исто је рекао и поже­лео један његов дру­гар. Мало већа девој­чи­ца се рас­пи­ти­ва­ла за моли­тве и кад је доби­ла ико­ни­цу Спа­си­те­ља с моли­твом Оче наш рекла је да зна ту моли­тву и да би воле­ла да зна још неке моли­тве.

Сва деца па и деца са којом смо се дру­жи­ли у току ове посе­те осе­ћа­ју да ли им при­ла­зи­те искре­но, с пажњом и жељом да их обра­ду­је­те. Она узвра­ћа­ју осме­хом и пове­ре­њем. То волон­те­ри­ма пуно зна­чи и под­сти­че их да дођу поно­во, да их не забо­ра­ве и да их поми­њу у сво­јим моли­тва­ма Бого­мла­ден­цу Хри­сту.