Добронамеран и искрен однос се увек разуме, за то нису потребне речи

Share on facebook
Share on twitter
Share on email

Посета Дому „Драгутин Филиповић Јуса“

У недељу 15. децембра 2019. године волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства посетили су децу која бораве у Дому „Драгутин Филиповић Јуса“. Окупили су се испред дома после Свете Литургије у добром расположењу. Све смо ближи Божићу а Јеванђеље о неразумном богаташу које смо чули на Светој Литургији, како и претходно о милостивом Самарјанину говри нам као својеврсни „духовни подсетник“ шта је најважније да припремимо за велики празник Рождества Христовог. Да проверимо „да ли себи течемо благо“ или се „богатимо Богом“? И да не будемо као неразумни и ненасити богаташ, који као да говори језиком савременог потрошачког друштва: „Душо; имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се“ (Лк. 12, 16-21). Него да по речи Спаситеља „ не иштемо шта ћемо јести и шта ћемо пити, и да се не узнемиравамо, око тог“. Него да „иштемо Царство Божије, и све ово ће нам се додати“. Испуњавјући ове речи Христове и живећи тако показаћемо нашу љубав према Њему и на најлепши начин дочекати и прославити Божић.

У Дому „Драгутин Филиповић Јуса“ је мала домска заједница у којој борави једанаесторо деце с комбинованим и тешким сметњама у развоју. Због мањег броја деце и мања група волонтера је дошла у посету. Врло љубазно нас је примила медицинска сестра Драгица која је довела децу и помогла нам да их упознамо. Деца су нас лепо примила и полако смо успоставили комуникацију, невербалну. Један дечак је желео да црта, други да боји. Играли смо и слагалицу и тапшали руком о руку. Придружила нам се и група мање деце која бораве у прихватној станици капацитета дванаест места за децу од три до седам година. Њима се под окриљем ове установе пружа хитно збрињавање, нега и брига акутно занемарене и злостављане деце. Малишани су били весели, мало су цртали и рецитовали неколико песмица. Осмех и жеља да нам нешто нацртају, невербална комуникација коју смо успоставили и љубазност госпође Драгице која је, као и њене колегинице потпуно посвећена свом послу, бризи о повереној деци говори да се добронамеран и искрен однос увек разуме и да за то нису потребне речи.