Деца воле кад их поздрављамо по имену

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско карловачке су у недељу 16. октобра 2016. године посетили децу у Специјалној болници за церебралну парализу и развојну неурологију у саставу Клинике за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Сокобањској. Пре посете су присуствовали Светој Литургији у  капели Светог Луке при Клиници. Началствовао је духовник Клинике протојереј-ставрофор Ђуро Шуша заједно са јерејем Гораном Срдићем војним свештеником из Панчева. Верни народ окупљен у великом броју је одговарао на молитве, прозбе свешеника сабрано и усрдно „из све душе, и од свега ума свог“. Отац Ђуро је на Великом входу узнео и молитву за ово лечилиште да „све оне који лече и који се лече у лечилишту овом помене Бог у Царству Своме“.

У краткој и поучној беседи отац Ђуро је између осталог рекао: „Нека је на здравље и спасење заједничка молитва. Чули сте данас у Јеванђељу жену Хананејку како се молила Господу. С вером. С великом вером је молила Господа да излечи њено болесно дете и Господ је услишио. Нама само треба вера. Вера из свег срца и молитва за оно што нам је стварно потребно. Потребно нам је само мало здравља, мало слоге и  мало благостања. Ми се често молимо за нешто што није потребно. Господ зна боље од нас шта нам је потребно. Господ само тражи искрено срце. Само треба исконски завапити за оним што нам је потребно: здравље, слога, љубав, благостање у породици. Ми се овде молимо и за људе који леже на овој клиници да се опораве и оздраве и они се моле за нас. Црква мисли о сваком човеку, Црква није зграда. Црква је тамо где је благодат, Црква је Христос.“

У капели Светог Луке се већ пуних пет година врше богослужења. Отац Ђуро је рекао да болесницима то много значи, да је Капела „духовна кошница“ у коју они долазе да се нахране. Отац Ђуро сво то време поред богослужења и молитава у храму свакодневно обилзи сва одељења и непокретне болеснике исповеда, причешћује и чита молитве.

После трпезе љубави постављене испред храма волонтери су заједно са оцем Ђуром  отишли на дечије одељење. Деци се отац Ђуро обраћа с посебном љубављу и она га радосно дочекују. И нама су се обрадовали јер нас познају. Посебно воле кад им се обратимо и поздравимо их по имену. За разговор се понекад осим речи користе и покрети којима може пуно да се каже и добро се разумемо. Свако дете жели да на свој начин покаже шта зна, шта уме или шта га интересује. Једна девојчица је отпевала неколико песама међу којима су биле песме: „Вишњичица род родила“, „У свету постоји једно царство“ и „У скликнимо с љубављу Светитељу Сави“. На стихове „Кад си срећан лупи дланом о длан“ деца су то весело прихватила. Обрадовало их је и воће које смо донели, грожђе, мандарине и банане. Дежурно особље на дечијем одељењу је било врло љубазно. Време предвиђено за посету је брзо прошло.

Одлазећи нашим кућама размишљамо колико је велико, то „мало“ за које по савету оца Ђуре треба од срца да се Господу молимо: здравље, слога, међусобна љубав и оно најосновније за живот „мало“благостања. И колико нам треба само вера, јеванђељска вера жене Хананејке.