Дар од Бога деци и омладини, станарима Дома “Дринка Павловић”

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

Хришћани су позвани да се отварају свету и да сведоче доживљај свете Литургије коју служе тј, коју саслужују са Господом. А шта би могло бити дело Народа Божијег до захваљивање или благодарење Господу, Ономе који није заборавио човека? Бог је од стварања присутан међу нама и не само да нас није заборавио него је одлучио да се поистовети са човеком. Син Божији се оваплотио и постао је човек и у знак његовог обитавања са нама ми му захваљујемо.

Света Литургија је чин сусрета Божијег милосрђа и човековог благодарења. Милосрђе је Божији дар људима и примајући Његов дар милосрђа човек остаје дужан понизне хвале и захвале али и одговорности за дар. Милосрђе Оца нашега небеског не остаје део личног искуства или једино искуства одређене заједнице, рецимо Цркве. Дакле, можемо рећи да је дуг Цркве за дар Божији који прима, заправо, одговорност. Одговорност Цркве као заједнице Народа Божијег и Бога јесте и у односу са светом: Црква мисионарењем пружа другима живо искуство истог Божијег дара.

Пост који Црква живи као припрему за сусрет са оваплоћеним Богом подразумева оно што човек сусреће на Литургији: одрицање и праштање као врлине. Опроштено нам је да бисмо ми праштали, што је чин нашег сведочења милосрђа у сваком окружењу: праштање међусобних дугова је чин захвалности Богу. Пост има не само обредну него и друштвено-људску димензију: не пости се само да би се Богу угодило него и да би се показала љубав према ближњем, да би се и ближњем угодило те да би се и на тај начин принела захвалност Богу. Смисао поста као одрицање себе (жртвовање себе) није једино одрицање од телесног угађања него одрицање у корист оних који су нам потребити. Дакле, тек у односу Цркве, коју чинимо, и света, Народ Божији сведочи однос заједништва саме Цркве и Бога.

Ово је мотив да смо као Црква и у недељу 18. децембра 2016. године, на Детињце, након одслужене свете Литургије у цркви Светих апостола Петра и Павла у Топчидеру, отац презвитер и секретар ВДС-а Владимир Марковић и лаици посетили млађу браћу у Дому “Дринка Павловић” у Савском венцу. Сусрели смо се загрљајем, дружили смо се у међусобној љубави, веселили певајући и играјући се, миловали се, скромно даривали не тражећи ишта више. А какав би поклон обрадовао малишане за Божић? Постоји ли икаква особита жеља? Какав посебан садржај пакетића би могао употпунити један Божићни дар? Деца нису имала одговор на питање. Приметили смо да су они већ добили дар у нама, у нашој пажњи, поверењу, блискости и погледу; а ми у њима, њиховој отворености, послушности, скромности и доброти.