Четврте недеље Часног поста

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

Четврте недеље Часног поста волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке сабрали су се на Светој Литургији у Параклису Светог Јована Шангајског Института за ортопедско-хируршке болести „Бањица“ у Београду. Литургију је служио протојереј-ставрофор Станко Трајковић а саслуживао је протојереј-ставрофор Ратко Савић. Литургији су присуствовала и деца која се лече на Институту и којима су волонтери дошли у посету.

„Бањица“ је призната и позната ортопедско-хируршку болница, највећа те врсте у овом делу Европе. На дечијем одељењу ове болнице хируршки се лече деца из земље и региона која имају различите деформитете екстремитета, најчешће кука и кичме, неуромишићна обољења, повреде и туморе коштано-зглобног и мишићног система. Са малим пацијентима који нису пошли у школу раде васпитачи предшколске установе „Чика Јова Змај“, док је за  оне нешто старије организована настава у сарадњи са основном школом „Др Драган Херцог“ и специјалном школом „Миодраг Матић“.

У својој беседи отац Станко је рекао да се молитвом, постом и причешћивањем укључујемо у живот у Христу, односно обраћамо се животу по Јеванђељу, да је потребна свакодневна ревност у хришћанским врлинама и борба са својим немоћима и страстима, а да Сам Господ помаже када види да се искрено трудимо. Рекао је да се радује што све више људи и деце молитвено сабира на Светој Литургији у болничком параклису и причешћује, посебно што долазе и наши суграђани који се не лече у овој болници. Отац нас је позвао да поново дођемо и подсетио нас је да никада не треба да пропустимо прилику да помогнемо невољним и болесним, јер се тако спасавамо.

После Литургије упознали смо Николу дечака који иде у други разред основне школе и који је скоро месец дана у овој болници ради постављања дијагнозе за његове здравствене тегобе. И поред тога што га је болела нога дошао је на Литургију и причестио се. Рекао нам је да је име добио по Светом Николи који је и Слава његове породице. Од оца Станка добио је малу икону Светог Јована Шангајског, а једна волонтерка му је испричала да је овај дивни Светитељ живео у Београду,  да је посебно волео децу, увек им је помагао и старао се о њима. Када смо му поклонили кутију кекса рекао је да ће је отворити у  соби у којој лежи јер жели да кекс подели са децом која су у соби са њим. Несебичности, срдачности и ревности за Бога овог дивног дечака нас је дубоко дирнула.

Дружење са децом смо наставили на дечијем одељењу. У једној од вишекреветних соба лежао је  дечак који је са југа Србије и  који не говори српски језик. Када смо у соби у којој је лежао заједно са децом певали дечије песме дечак се осмехивао и покушавао је да се и он укључи у певање. Изгледало је као да му очи певају, а на растанку нам је послао пољубац.

Певали смо дечије песмице и најмлађим пацијентима, који су толико мали, скоро бебе, и који тек уче да говоре. Осмехивали су нам се, показивали своје омиљене играчке које су понели у болницу и махали на растанку.

Свети Николај Охридски и Жички нас учи: „Сматрај сваки дан као један цео отпочет и завршен живот. Одживи га као целину а не као део. Нека се сваки твој дан одрони од тебе као цео један човек с којим ћеш желети да се опет састанеш као с пријатељем и да га без стида покажеш васиони.“