Божић у Црквено-народној кухињи

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin

Када дајеш ручак или вечеру…

Јутро је на  Божић 7. јануара 2018. године било лепо и  изненађујуђе топло а цео град миран, без уобичајене вреве. Само је у Верском добротворном старатељству у Француској 31 било као у кошници. Пекле су се мекике и кувао чај да би се окрепили корисници Црквене кухиње пре празничне трпезе, поделе божићних пакета с печеницом и прилозима за 1.600 корисника.  Радило се од срца и пуног срца због тога што ће се радост Божића поделити са потребитима и кроз овај гест љубави и њима засијати светлост из Витлејемске пећине. Томе је допринео и ђакон Бранислав Јоцић који је отпојао тропар Празника Рождество Твоје Христе Боже наш…док је кадио просторије Црквене кухиње и окупљени народ.

Божићни ручак је спремљен из донације четири Кола српских сестара из залива Сан Франциска. Наши добротвори из четири Кола српских сестара сваке године организују донаторску акцију и део средстава усмеравају на Црквену кухињу ВДС-а. Волонтере и запослене у ВДС-у посебно је обрадовао долазак госпође Кети Фенслоу председнице Хуманитарне организације „Our Serbs“-„Наши Срби“ из Чикага и госпође Миле Викторовић предсенице Кола српских сестара које су испред својих организација и ове године не само знатно помогле све активности ВДС-а о Божићу, него се и лично ангажовале у припреми и подели божићних пакетића за децу на свечаности у Крипти Храма Светог Саве и ових корисницима Црквене кухиње на Божић. Госпођа Кети је овом приликом учествовала у послужењу потребитих мекикама и сама се с великим задовољством ангажовала на њиховој припреми. У предаху било је и шале када је госпођи Кети понуђен „шумадијски чај“ који је она, затим и пробала.

Верујемо да је светлост из Витлејемске пећине која кроз Јеванђеље обасјава наш живот сабрала све који су помогли активности ВДС-а о Божићу а које се организују по благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја. Јер у Јеванђељу су записане и ове, помало тајанствене и за логику овог света несхватљиве речи: „Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни богате сусједе, да не би онда и они тебе позвали и вратили ти. Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слијепе; И блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних“ (Лк. 14, 12-14).