Београдска бања Витезда

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

На првом спрату Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“ налази се већ деценију и по капела посвећена Сретењу Господњем. Увучена из главног хола уским ходником, у коме верници стоје у току литургије, ова капела од свега неколико квадрата пажљиво је осликана вештом руком чувеног спрског фрескописца Драгомира Марунића. Донедавно је у њој Литургију служио протојереј-ставрофор Стеван Мрђен, а од скора уместо проте Мрђена ту је стигао некадашњи старешина храма Свете Тројице у Земуну, протојереј Лазар Манигода.
Око оца Лазара и параклиса сваке недеље на Литургији се скупе верници који су везани за ову установу, родитељи са децом која тренутно бораве у Институту. Капела је отворена свакодневно, тако да ту свеће за здравље својих најмилијих свакодневно пале и запослени и пацијенти.
У недељу 29.априла на Светој Литургији су им се придружили и волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства. Предвођени Василијем Ковачевићем они су по први пут у оквиру својих обилазака установа где се лече деца и стари обишли и „Институт за здравствену заштиту мајке и детета“. Била је ово прилика за упознавање са оцем Лазаром, али и особљем и главном сестром ове здравствене установе, која их је обавестила о стању у овој установи која се деценијама брине о најмлађима. Волонтери су у знак поштовања за домаћина донели воће и часописе које објављује Српска православна црква, чему су се њихови домаћини посебно обрадовали.
Оно што је писцу ових редова остало као најјачи утисак јесте беседа оца Лазара Манигоде. Тај дан се на Светој Литургији читао онај део из Светог Јеванђеља по Јовану, о чуду у Јерусалиму, о чуду испред бање Витезде.

“Потом бјеше празник јудејски, и изиђе Исус у Јерусалим. А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тријемова. У њима лежаше велико мноштво болесника, слијепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса. Јер анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду: и који би први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао.”

Упараво у симболици што је баш на овај дан и ово чудо у коме Исус лечи онога који је 38 година чекао тренутак да буде излечен, крије се и симболика ове посете и смисао вере у Господа. Постоји ли неко друго место поред болнице где се лече наши најмлађи где овај део из јеванђеља јаче оживљава и где се боље разуме?
Свесни тога, разишли смо се у нади да је ово почетак једног пријатељства. Растали смо се у нади, не да следећи пут неће бити пацијената јер како рече отац Лазар и болест је од Господа и она је некад добра као опомена па и тим малим створењима, али да нас неће сачекати они који су тај дан били ту, да ће већ тад бити негде на ваздуху, слободни и здрави, Богом благословени.

Дејан Војводић