Апел за помоћ брату Марку!

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin
A VPN is an essential component of IT security, whether you’re just starting a business or are already up and running. Most business interactions and transactions happen online and VPN

Поштовани,

Обраћам Вам се са молбом да ми помогнете у лечењу ретке и веома теске болести. Ради се о следећем :

Зовем се Крџић Марко, рођен сам 02.02.1986 у Београду . Дипломирани сам економиста. Живим на општини Палилула у улици Теодора Чешљара 17 .

Од своје осме године живота патим од јаких и импулсивних главобоља праћеним константном ошамућености и тежином која ме онеспособљује да било шта будем у стању да радим у животу. У почетку је било по пар сати дневно, да би данас то постало нон-стоп 24 сата без прекида. Још код првих главобоља био сам подвргнут испитивањима, али нажалост етиологија мог проблема није била успешно нађена. Сви су дизали руке од мене. Лутао сам тако од лекара до лекара пуних 20 година, радили су ми све могуће анализе које се могу овде обавити, док нисам сазнао од чега заиста болујем и са чиме се борим. Имајући свакодневне и неиздрживе главобоље, ошамућеност и неспособност концентрације, попуцали су ми сви капилари у очном дну и отишао сам као хитан случај у болницу Свети Сава јер је једина још та установа била коју нисам посетио. Одрађени су скенери магнетна резонанца и наравно ништа није нађено.

Докторка која ме је примила је била јако доследна и упорна да одем на ВМА и да урадим имунолошке тестове које ми још нико никада није саветовао јер поједине системске болести могу давати овакве симптоме сличним мојима. Повремено губим свест, остајем без даха са изразитим тахикардијама и до 140 у мин. Будем неорјентисан и губим свест о времену и простору. У глави као да имам „пресу која ми непрекидно стиска мозак“, тако да нисам способан данима да устанем из кревета. Ноћима не спавам, а такву инсомноленцију проф. Јанковић из КЦС-а није успео уз своју терапију ни дан данас да ме излечи.

По препоруци др Маје из болнице Светог Саве, отишао сам на VМА, и у року од 3 дана ми је констатован Лупус централног нервног система тј. Васкулитис. Реч је о доживотној болести имуног система која у сваком тренутку може да нападне било који орган у телу и да га потпуно уништи. Мени је нажалост то отишло на мозак. Терапија је започета са цитостатицима, кортизонима, пронизонима и једним шпанским леком који су ми професори са ВМА прописали као терапију.
Међутим и после 3 месеца терапија мени је и даље из дана у дан било све горе и горе и ризичније јер Лупус мозга мора да се држи под контролом јер у сваком тренутку може да изазове анеуризму мозга, епилептичне нападе, кому и на крају фатални исход. Био сам „чудо“ јер нису могли да верују да сам још увек на ногама. И сама професорка са VМА ми је искрено рекла да ако могу и имам услова одем у Мадрид и да се спасем .По препоруци професорке Глишић контактирао сам клинику Quiron у Мадриду која је уско специјализована само за имуно системске болести. Добио сам позитиван одговор од клинике Quiron да ће да ме приме на лечење тј. прво дијагностиковање и етиологију моје болести. Па ако се потврди да је дијагноза индентична са дијагнозом са VМА, објаснили су ми да то лечење траје доживотно уз константно њихово праћење тока болести. Објаснили су ми да прво мора да се види степен оштећености мозга (што у Београду нису у могућности) и по томе се одређује терапија која траје и до годину дана . Али, се дешава да ни то не помогне па се прибегава биолошким лековима који они лично праве за сваког пацијента посебно у односу на степен захваћености и оштећености мозга.

У Мадрид сам стигао 26.10.2014, где сам боравио седам пуних месеци међутим потребно је било још неко време за које ни сами доктори нису били у могућности да прецизирају јер се ради о специфичној и јако тешкој ситуацији. Морао сам да се вратим и да одустанем од даљег лечења јер висе нисам био у материјалној могућности да наставим даље. Доктори су ми саветовали да барем једном у два месеца долазим на контроле јер болест је таква да мора доживотно да се држи под контролом и прати да не би дошло до фаталног исхода. Код нас нико није могао то да ми гарантује, док са терапијама и сталним контролама од стране клинике Quiron у Мадриду имам гаранцију за даљим животом без већих проблема . И заиста тамо сам осетио изузетно побољшање што овде нисам за свих мојих 20 година живота са тим. Прошло је више од две године, а ја још нисам отишао на контролу. Стање у коме се сада налазим је на ивици живота. Услед неадекватне терапије коју овде нема ко да ми пружи, дошао сам у ситуацију да све тезе и тезе стојим на ногама. Пошто је реч о мозгу који сада шаље погрешне сигнале кроз тело дошло је до тога да ми масноће у крви буду на таквој висини да ниједна лабораторија у Београду није видела нешто нити слично нити приближно. (Триглицериди 50!!! ) Узимајући у обзир да Триглицериди улазе управо у мале крвне судове мозга јасно је какво је моје стање и поред свих лекова које пијем за скидање истих, али безуспешно јер нема начина који би ми овде помогао. Даље лечење једино подразумева одлазак у Мадрид, али временски као сто сам рекао ни сами доктори не могу да прецизирају колико и шта. У прилогу Вам достављам отпусну листу са VМА као и уредну документацију из Мадридске клинике Quiron где треба да наставим са лечењем .

Уколико сте у могућности да ми помогнете у било којем износу, средства можете уплатити на жиро рачун број – 205-9011005591125-03
Комерцијална банка

Унапред захвалан,
Крџић Марко
телефон – 064-475-06-15