Деца се увек радују кад дођемо да се дружимо и играмо
Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско карловачке су у недељу по Савиндану 3. фебруара 2019. године после Свете Литургије посетили Свратиште за децу улице у Крфској при Центру за интеграцију младих. После великих Господњих празника које смо протеклог месеца прославили и Савиндана наша Света Православна Црква кроз речи Великог Апостола које смо слушали на Литургији позива да будемо будни и ревносни у испуњавању Јеванђељских заповести, да будемо достојни великог звања изабраних Божијих. Да знамо да се и на нас, овде и сада односе његове речи упућене Коринћанима: „Не упрежите се у исти јарам с невјерницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има свјетлост с тамом?… И какво је слагање храма Божијег са идолима? Јер ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ“ (2 Кор 6,14–16). То је за нас данас, у буци савременог света онај „тихи глас“ који треба чути и који ће нам ако га послушамо дати мудрости и снаге да одолимо свим искушењима и тешкоћама.
Испред Свратишта у Крфској са децом која су пристизала трчао је Меда тамно смеђи пас који се и око нас умиљавао. У Свратишту jе било пуно деце. Неки од њих су завршавали ручак, неки су чекали ред за купање. Овде имају три оброка, могу да се окупају и пресвуку, пружа им се помоћ у учењу и неки видови здравствене помоћи. Већина долази из оближњих нехигијенских насеља, живи или ради на улици и ово им је једина прилика да на другачији начин проведу време и задовоље неке основне потребе. Господин Крша Јовановић васпитач са сарадницима о свему води рачуна и види се да код деце ужива ауторитет и поштовање, а нас увек љубазно прима. Он увек истиче да деца, уз знање родитеља долазе у Свратиште добровољно што најбоље говори колико им све што се овде пружа значи. Деци смо донели средства за хигијену и банане које су таман стигле да се послуже после ручка.
Деца су се окупила око нас и одмах се распитивала за волонтере који приликом ове посете нису дошли. И ми смо питали за децу коју смо упознали, а нису била присутна. Обрадовало нас је да је дечко који је уписао средњу школу сада други разред. Распоредили смо се према интересовању и узрасту деце. Једна група је цртала, наш Пеђа је мало помагао, неки су играли „Човече, не љути се“, читали или разговарали са волонтерима. Овог пута се нисмо играли „Музичке столице“ него „Ринге, ринге раја“ и „Шири, шири, везени пешкири…“ Деца су била врло заинтересована да цртају и да оно што су нацртали поклоне. Тако су својим цртежима обрадовали Веру и Небојшу. Један дечак предшколског узраста воли роботе и радо их црта. Воли да се шали. Пожелео је да се игра и буде учитељ иако још није био ђак. Причали смо о школи и колико је за њих важно да уче да би кад порасту имали неко занимање и зарађивали за живот. Деца која долазе у Свратиште су у свакодневном животу лишена много тога, али су ведра, насмејана и радознала. Кад је неко непосредан и искрен деца то осећају и зато се увек радују кад дођемо да се дружимо и играмо са њима што и нас увек обрадује и подстиче да дођемо поново.